Готово свако је барем једном ухватио себе како без размишљања посеже за телефоном, откључава екран и схвата да нема ничег новог. Нема порука, нема позива, нема обавештења. Ипак, неколико минута касније иста радња се понавља. Стручњаци кажу да ова навика није случајна, већ да иза ње стоји начин на који су технологија и људска психологија почели да функционишу заједно.

Паметни телефони су данас део свакодневног живота. У њима су поруке, посао, вести, забава, друштвени контакти, па чак и успомене. Управо зато мозак почиње да очекује стални доток нових информација. Чак и када их нема, јавља се потреба да проверимо да ли се нешто ипак појавило.

Психолози објашњавају да кључну улогу игра такозвани принцип непредвидиве награде. Када проверимо телефон, понекад нас чека порука, лајк или занимљива вест, а понекад ништа. Управо та неизвесност тера нас да покушавамо поново и поново. Мозак памти тренутке када смо добили "награду", па ствара навику сталног проверавања.

Фото: Depositphotos

 

С временом, та радња постаје готово аутоматска. Телефон проверавамо док чекамо на семафору, у реду у продавници, током реклама на телевизији, па чак и усред разговора. У многим ситуацијама више ни не размишљамо о томе јер рука сама посегне за уређајем.

Страх од пропуста

Додатни разлог је страх да ћемо нешто пропустити. У времену у којем се информације смењују из минута у минут, многи људи имају осећај да морају стално бити доступни. Једна порука или обавештење могу да промене планове, посао или друштвене договоре.

Због тога стручњаци упозоравају да је важно повремено направити дистанцу од екрана. Искључивање непотребних нотификација, остављање телефона ван видокруга или одређивање времена без интернета могу помоћи да се прекине аутоматизам сталног проверавања.

БОНУС ВИДЕО: