ЗАПАД У ПАНИЦИ: Шири се пропаганда-припојиће део НАТО земље?

Иначе, Нарва је естонски град са око 50.000 становника на граници са Русијом, а око 90 одсто становништва говори руски.

Годинама Москва оптужује Естонију да не штити права руске мањине.

Кампања, која се шири на Телеграму и руској друштвеној мрежи ВКонтакте, позива на саботажу и наоружавање како би се на крају прогласила "Народна Република Нарва", независна од Естоније, коју би потом Русија признала и бранила.

Поред тога, канали под називом „Нарвская Народная Республика“ ничу и на ТикТоку. Ови канали користе сепаратистичку симболику, војне слике и политичке поруке.

Естонска обавештајна служба тврди да је ово дезинформативна кампања усмерена на изазивање забуне и поделу друштва.

Фото: Профимедиа

На први поглед, садржај делује као мешавина интернет мимова, слика мачака и провокативних шала. Међутим, пажљивији поглед открива нарацију у којој је Нарва приказана као засебан политички ентитет и промовише се идеја о оснивању такозване Народне Републике Нарва, преноси портал propastop.

 

 

И описи канала су експлицитни: "#ЖдемРоссиу. Новости самого прекрасного государства на Земле." У директном преводу, то значи „Чекамо Русију“ и „Вести из најлепше земље на свету“.

Према јавној статистици Телеграм канала, у време писања чланка имао је приближно 700 претплатника. На основу снимака екрана са канала, чини се да је налог креиран лета 2025. године, али је активније објављивање почело у фебруару 2026. године. 

Телеграм канал функционише као главни ток информација, из којег се исти садржај даље дистрибуира на друге платформе друштвених медија.

 

 

Термин „Народна Република“

Назив „Народна Република“ (на руском народная республика ) је политички обојени термин на постсовјетском простору. Исти назив су користиле, на пример, Доњецка Народна Република и Луганска Народна Република, које су проглашене на истоку Украјине 2014. године.

Коришћење такве терминологије ствара комуникативни оквир у којем се замишљени политички пројекат представља као државни ентитет. Извештаји о Нарвској Народној Републици такође користе елементе повезане са државношћу: заставе, грб, војну симболику и референце на територијалну контролу.

 

 

У објавама које круже друштвеним мрежама, креиран је скуп симбола за покрет, чији је средиште зелено-црно-бела застава. Варијанта са бојама распоређеним црно-зелено-бело такође је представљена са истим значењем.

У објави на Телеграму представљене су две верзије заставе и напомиње се да се обе користе као симболи покрета. Описане су као „државни симболи Нарвске Народне Републике“.

 

 

Поред заставе, креиран је и могући грб. У једној објави представљен је штит са црним орлом на зелено-белој позадини, а пратиоци су питани да ли би такав симбол могао да послужи као грб Нарвске Народне Републике.

У истом контексту, представљене су и наводне војне ознаке . Графика приказује нашивку на рамену (шеврон) и кокарде описане као препознатљиве ознаке војника, наредника и официра „оружаних снага Нарвске Народне Републике“.

Налог је такође повезан са видеом који је представљен као химна „Нарвске Народне Републике“.

 

 

У видеу се чује песма „Улетај на крилах ветра“ („Одлети на крилима ветра“). То је познати хорски комад из опере „Кнез Игор“ руског композитора Александра Бородина, која је премијерно изведена у 19. веку.

Текст песме говори о домовини и повратку у њу. На пример:

„Одлети на крилима ветра
у своју домовину, песмо наша,
на место где смо те некада слободно певали
и где је живот био тако леп.“

Објаве користе визуелне елементе који приказују Нарву као зону сукоба .

На једној графици која подсећа на постер, поред текста су приказане наоружане фигуре:

“От Нарви до Пусси простираетса русскаа земла.”
(„Од Нарве до Пусија протеже се руска земља.“)

 

 

Такође се користе мапе на којима је Нарвска област приказана као засебна област између Естоније и Русије. На неким графиконима, Естонија је приказана плавом бојом, Русија црвеном, а Нарвска област као зелена област.

У Естонији се плаше да би ово могла бити припрема наратива за могућу руску инвазију, подсећајући на догађаје из 2014. године у Украјини, када је Москва, након сличних потеза, окупирала делове Донбаса и анектирала Крим.

Фото: Профимедиа

За разлику од Украјине, Естонија је чланица Европске уније и НАТО. Владимир Путин 2022. године изнео је тврдњу како је Нарва историјски део Русије, чиме је додатно распламсао страхове у региону.

Као што истиче Политикo, кључан страх лежи у могућности да Русија покуша да заузме источну Естонију под кринком заштите руске мањине. Такав би потез поставио НАТО пред ултиматум: одговорити војно и ризиковати глобални сукоб или се повући и тиме поништити веродостојност члан 5., који гарантује колективну одбрану чланица савеза.

Упркос геополитичком значају Нарве, многи естонски званичници сматрају да НАТО савезници нису адекватно припремљени за потенцијални сукоб у овом региону.

Према анализи Политика, Нарва симболизује не само историјску поделу између Истока и Запада, већ и преломну тачку где би се судбина европског безбедносног поретка могла одлучити. Уз мешавину етничких напетости, историјских територијалних претензија и војних провокација, питање је колико је Запад заиста спреман да спречи ескалацију сукоба.

Подсетимо, због свог географског положаја, често се у западној јавности упозорава да би управо Нарва могла да постане мета руских територијалних амбиција.

Две средњовековне тврђаве стоје једна насупрот друге на реци Нарва, која дели Естонију од Русије.

Фото: Профимедиа

„Мост пријатељства“, који спаја две снежне обале и некада је био симбол сарадње, сада има бодљикаву жицу и такозване „змајеве зубе“, односно противтенковске баријере, на естонској страни.

- Име је помало иронично - рекао је Ерик Пургел, шеф граничне полиције у претежно Русима насељеном естонском граду Нарва.

Неки се плаше да би погранични град са преко 50.000 становника, који су углавном држављани Естоније и Русије, као и људи који немају држављанство од пада Совјетског Савеза, могао бити нова мета руског председника Владимира Путина.

На естонској страни моста, застава НАТО-а се вијори поред застава Естоније и Европске уније.

Фото: Профимедиа

Мост је некада био препун људи који су путовали аутомобилима у Русију у куповину или посету рођацима. Међутим, данас је гранични прелаз затворен за саобраћај, па путници морају да вуку свој пртљаг пешке.

Најтежи период

Од почетка рата у Украјини 2022. године, Естонија је, као и друге две балтичке земље, Летонија и Литванија, ојачала своју одбрану.

Естонска војска је мала. Министарство одбране каже да, поред 2.000 војника из НАТО савезника, може да распореди нешто мање од 44.000 људи да бране земљу ако је потребно.

Естонске власти су такође спровеле и друге мере за заштиту своје националне безбедности. Руским држављанима и лицима без држављанства ускраћено је право гласа на локалним изборима, а настава је почела на естонском језику у десетинама школа.

Фото: Профимедиа

Реформе су тешко погодиле Нарву, где људи углавном говоре руски језик.

Промене, заједно са високом незапосленошћу, растућим трошковима и прекидом веза са Русијом и страхом од сукоба, појачале су тензије у пограничном граду.

- Ово је најтежи период у нашој историји у последњих око 40 година - рекао је председник градског већа Михаил Стаљунухин, одбацујући политику усмерену против руског говорног подручја.

- Ситуацију погоршавају сталне приче о рату, рату, рату, рату, рату. Људи пролазе кроз веома тешку моралну, економску и друштвену ситуацију.

Руско држављанство

Око половине становника Нарве има естонско држављанство, трећина руско држављанство, а приближно 7.000 људи нема своју државу.

Градом, који се налази на стратешком положају, у протеклим вековима су владали Данци, Немци, Руси, Швеђани и Естонци.

Фото: Профимедиа

Већина историјских барокних зграда је уништена током Другог светског рата, а под совјетском влашћу, Нарву су претежно насељавали Руси.

Тридесет пет година откако је Естонија постала независна, Нарва се и даље суочава са проблемима везаним за сопствени идентитет.

БОНУС ВИДЕО: