Доживотни председник СФРЈ Јосип Броз Тито живео би још најмање неколико година да је пристао да му словеначки доктори одсеку ногу коју је већ захватила гангрена.
Тако је тврдио његов унук Јошка Броз који је био уз Тита готово свакодневно до маршалове смрти 4. маја 1980. године у Љубљани.
Јошка Броз се једном приликом присетио да је са својим дедом требало да дочека 1980. годину у Игалу и да је породици неколико дана пре тога јављено да је доживотни председник СФРЈ изненада онемоћао и да је смештен у болницу у Љубљани.
Фото: Википедија
- Ја сам некако дошао до Београда и одатле за Љубљану код њега. Последњи пут сам причао са њим после прве операције где се он у целој муци сетио да ми је обећао да ће ми дати један његов карабин и пиштољ за лов. Позвао ме је код њега и дао ми карабин и пиштољ - рекао је Јошка Броз својевремено у интервјуу за Еспресо.
Прочитајте још
Ништа није према Брозовим речима указивало да се Титу ближи крај.
- Ту има много нерашчишћених појмова. Прво, грешка је то што је његов шеф кабинета Берислав Бадурина отишао код њега и рекао му: "Друже Тито и Ајзенхауер је владао без ноге". Тито му је тада рекао: "Ја сам на овај свет дошао са две ноге и отићи ћу са две ноге". Онда је кренула полемика да ли да се сече или не. Да му је одмах одсечена нога Тито би живео још најмање пет година. Кад је дошло до тога да мора да му се сече нога било га је јако тешко убедити. На крају се испоставило да је та операција касно урађено. Гангрена је кренула већ на бубреге, наступила је сепса, затим вештачка кома и онда су угашени апарати - рекао је Броз.