Жика Јакшић је истакао да му је здравствени проблем дошао као опомена да почне да води рачуна о себи. У великој исповести сада је испричао детаље из живота, те је признао да се одрекао великог порока - цигарета.
Фото: АТА имагес/А. Ахел
- Пре седам дана сам се, коначно, одрекао цигарета. Неко време им се сигурно нећу враћати. Кад сам изашао из болнице, две дотадашње кутије сам свео на једну, а сада ће се коначно моја плућа одморити од дувана. Другачије је и то што доста времена проводим код куће, размишљајући. Свестан сам да је почела нова фаза мог живота, мирнија, сталоженија… Безглаво сам јурцао, а у таквим околностима се много времена баци. Сада се трудим, колико год је могуће, да време трошим са сврхом, па чак и ако цео дан не радим ништа. Пландујем, али зато што сам то планирао - прича Јакшић.
Он је открио са чиме се бори након здравствених проблема.
Фото: АТА имагес
Прочитајте још
- Дешава ми се да изгубим мисао или да не могу да пронађем реч. То траје секунду, а мене ухвати паника. Срећом, довољно сам се опоравио да бих могао нормално да функционишем. Можда гледаоци емисије имају утисак да је све исто као пре, али мени није. Друго, фали ми она лудачка енергија коју сам имао. Могуће је да је она ишла уз фазу живота која је остала иза мене. Сада ћу бити мирнији, мудрији… Прија ми на неки начин. Кад сам био пун енергије, био сам занесен. Енергија ме је носила и кроз посао, и кроз приватан живот, и кроз дружења с људима. Нисам био свестан реалности. Сада јесам. С обе ноге стојим на земљи. Другачије доживљавам свет - говори водитељ.
У последње време Жика се врло често бави темом "колико нам је времена остало", а ево и зашто:
Фото: АТА имагес
- Пре нисам размишљао о времену, а сада сам свестан да могу да поживим још пет, десет, двадесет, па и да је тридесет, проћи ће те године. Тај наш пешчани сат ће да истекне. На мом сату је она горња половина овог тренутка мања, а у овој доњој се много тога накупило. Трудим се да ону горњу што боље осмислим, а овом доњом сам задовољан… Бог ми је дао више него што сам могао да замислим док сам био дечак. Једино ми буде жао кад помислим да је небројено сати, дана, месеци отишло на безвезне приче. Да сам их боље искористио, вероватно бих још више постигао.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
