Младенци су пролећни празник који верници Српске православне цркве обележавају сваке године 22. марта. Превасходно је посвећен младим брачним паровима, а богата традиција налаже да се тог дана први пут самостално и свечано примају гости у заједничком дому. Многобројни обичаји прате овај значајан датум, преплићући историјско сећање на ране хришћанске мученике са старим народним веровањима о плодности, здрављу и дуговечности брака.
Младенци су дан кад славимо љубав, слогу и заједништво оних који су у брачне воде упловили након 22. марта претходне године. Наша народна традиција дубоко поштује овај празник, јер он у друштвеном смислу формализује прелазак младих супружника у статус равноправних домаћина у заједници. Кроз векове су настали и сачувани су разни обичаји, од којих је свакако најпознатије ранојутарње мешење и даривање слатких посних колачића – младенчића, уз наду да ће предстојећи заједнички живот бити управо такав – дуг, сладак и испуњен благостањем.
Фото: Depositphotos
Историја и симболика Младенаца
Иако је у нашем народу празник претежно оријентисан на младе супружнике, његова црквена и историјска основа везана је за 320. годину и страдање Светих 40 мученика Севастијских. Ови млади војници римске легије су, упркос строгим забранама цара Ликинија, јавно одбили да се одрекну хришћанске вере, због чега су осуђени на сурово смрзавање у залеђеном језеру. Како су страдалници били махом младићи, наш народ је овај дан посветио младим брачним паровима, повезујући њихову истрајност у вери са истрајношћу која је неопходна у браку.
Током венчања у цркви, на главе младенаца стављају се круне, односно венци, који имају троструку симболику уско повезану са Младенцима. Царски венци подсећају да је сваки човек цар и царица у свом микрокосмосу, односно у својој кући. Мученички венци подсећају на жртву, компромис и искушења које брак са собом носи, по угледу на севастијске мученике. Венци бесмртне славе обећавају вечну љубав и благодат за оне који остану верни једно другом и превазиђу све животне препреке.
Прочитајте још
Традиционални младенчићи: Круна празничне трпезе
Најживописнији обичај је мешење младенчића, обредних округлих колачића које припрема млада домаћица. Обичај налаже да устане рано ујутру и умеси тачно 40 колачића (у неким крајевима и 41), који симболизује будуће потомство и продужетак лозе.
Симболика младенчића је изузетно богата. Пшенично брашно представља плодност, снагу и дуговечност. Кружни облик колачића симболизује целовитост, породични круг и вечну љубав. Премазивање медом има за циљ да осигура сласт брака, без неслоге, неверства или спољних лоших утицаја.
Пре печења младенчиће можете избоцкати гранчицом дрена (како би укућани били здрави као дрен), што је древни обичај који се данас често мења употребом виљушке.
Да ли је трпеза за Младенце увек посна?
Како Младенци увек падају у периоду Ускршњег поста, сва храна на празничној трпези обавезно мора бити посна. Поред слатких младенчића који су, заправо, централни део трпезе, гостима се служе посне сарме (пуњене пиринчем, сочивом или печуркама), пасуљ пребранац, слане пите, туршија и риба.
Старо веровање налаже да би припрема мрсне хране на овај дан донела несрећу, па се правила припреме посне хране поштују пре свега ради здравља и напретка младих супружника и њихове будуће деце.
БОНУС ВИДЕО:
