Прослављени глумац Петар Божовић имао је живот као из филма. Услед тешких породичних трагедија и политичких околности, део детињства је провео у дому за ратну сирочад, док је годинама касније, усред хаоса око распада Југославије, донео драстичну одлуку да побегне из позоришта и мир потражи у планинама.
Мало ко зна да је Петар Божовић, заједно са својим братом, део најранијег детињства провео у дому за ратну сирочад на Сењаку. Живот га није мазио – мајка му је умрла веома рано, а отац је након преживљеног немачког логора завршио на Голом отоку.
Фото: Д. Миловановић
Глумац се једном приликом присетио тих тешких дана: "У посете су ми долазили баба, тетке и ујаци док ме нису прихватили, па сам неко време био у колективном стану. Онда су и ујаци отишли на Голи оток, а ја поново у дом". На крају га је бака, тетка Вида Влаховић, узела из сиротишта и одвела у Колашин, али је тај догађај оставио трајну рану у породици. Његов брат је остао у дому, а Божовић је са горчином признао: "Мој брат је остао у сиротишту и мислим да ми никад није опростио, као да сам ја био крив што сам изабран".
У годинама када је био на врхунцу, Божовић се повукао са даски које живот значе. У великом интервјуу из 1998. године, открио је да је у бекству провео пуне четири године.
"Нисам па побегао од позоришта него од свега. Од хаоса... Моје вијуге опет нису могле да примају те нове мисли и понашања", испричао је глумац, објашњавајући да га је дубоко погодио распад Југославије, за коју је сматрао да је била "најлепша земља на свету".
Фото: В. Данилов
Своје уточиште пронашао је по црногорским планинама, Сињајевини и Комовима, где је проводио време са старим, умним људима који су живели у потпуном складу са природом. Глумац је истакао да није био "дођош" у том свету, јер је и детињство провео у селу код Колашина.
Боравак у дивљини није сматрао протраћеним временом, већ драгоценим искуством. "Било би сулудо да сам тај део живота страћио ни у шта", рекао је глумац, наглашавајући да је тамо научио ствари за којима је трагао по свету и схватио да прави људи остављају траг својом децом, закључивши да је на планини човек "најближи Богу".
Фото: В. Данилов
Иако је у природи нашао душевни мир, позориште му је с временом све више недостајало. Преломни тренутак да се врати уметности описао је кроз анегдоту са колегиницом: "Једном ме је Нада Блам питала: Како ти је без позоришта? Као без вољене жене! Морао сам да се вратим".
Његов повратак обележио је комад "На чијој страни", што је за њега био посебан изазов јер је тада први пут заиграо са легендарним Љубом Тадићем. Иако су "кулоарски сладокусци" прижељкивали сукоб између два глумачка дива, они су се на сцени "глумачки заљубили на први поглед" и постали велики пријатељи.
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО:
Прочитајте још
