Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Амиџић је открио када је сазнао за Маринкову болест, али и да ли је знао да је могућ трагичан исход.
Фото: АТА имагес/А. Ахел
– Јесам. Тужна је то прича и шокантна. Ево искрено да ти кажем, ја се сећам, он је умро у марту 2016, а 2015. нешто после Нове године смо причали брате хоћемо да урадимо нешто, имали смо неку песму, сећам се Бане из МВП-а нам је дао неку песму "Пиво дај", ово је за вас, ево отпевајте. Хоћеш мало да се мало продрмамо, да урадимо то па да видимо шта ћемо даље? Ми смо мало радили, па мало одмарали, зависи ако он има пуно ангажмана, нама су Фламингоси баш били оно за уживање, нисмо имали обавезу. И он каже - хајде, али нешто ме боле леђа, боле ме леђа баш ме гадно боле. А он је био човек који се није жалио кад га нешто боли. Ако се жали значи да га баш боли. Па кажем брате шта је, па каже брате не могу да спавам, једва сам одрадио пробу за представу, следећи пут морао сам да откажем представу, појачава ми се тај бол између плећки, хајде идем да видим тамо нешто знаш, шта треба, да л’ нека физикална да виде шта је, ово оно. И ми снимамо тај спот, сећам се да смо га једва снимили.То се не види у споту јер смо се будаласали наравно али знам да је био под болом и да му није био вајб уопште како треба. И знам да смо се у том периоду и мање нешто дружили, чули и то, нормално, и каже брате мени су препоручили, ово ме не пролази, да одем у Игало тамо има оно лековито блато па да видим те физикалне. И то је било нешто пред лето. Ја после тога чујем, током лета, да ли јун, јул, да су га послали, неко ми је рекао од пријатеља, из Црне Горе за Београд јер су му видели неку воду у стомаку па да се провери хитно шта је. И ја се сећам после ме је звао наш другар из бенда и другар генерално чији је опет много добар другар радио, ког ја исто знам, у болници кад је Маџаљ дошао на скенер. И позвао ме је и каже - брате много лоше вести, кажем шта је било, па има канцер панкреаса, раширило се... Ја питам па је л’ много, је л’ има решења? Па каже не верујем. Па шта је прогноза? Па као пар месеци. И сад ти са том информацијом… А ја сам од малих ногу научен да могу да чујем било какву информацију било кад, не знам како то да ти објасним и онда од тог тренутка сам ја, знаш као примиш то као језив инфо, па смо онда ми причали како је до тога дошло, немам појма, а опет задржиш у себи један промил могућег чуда, да ли ће нека операција или нешто да се деси. Тако да сам ја од краја јула добио инфо, 2015 године, знао колико је то озбиљно и то, али он…
Огњен Амиџић је открио и да ли је са глумцем причао о томе.
– Причали смо, виђали смо се наравно, али он је после отишао код родитеља, ми смо тамо шетали по крају и причали и никада није био негативан, никада није био по том питању јао брате бедак него као биће то све океј и увек смо причали на неку другу страну и тако, причали о неким другим стварима са жељом да то прође и као да ће то проћи, али нажалост није и онда кад сам добио тај инфо, тад сам се сломио.
Фото: В. Данилов
Водитељ се осврнуо на њихов последњи сусрет.
Прочитајте још
– Сећам се. Ишли смо око његове зграде, шетали смо се и све је било некако..., са кнедлом у грлу се присетио Амиџић и открио да се нису поздравили.
– Не. Никад у том фазону нисмо причали нити било шта, ја само знам да кад је требало да се видимо да су ми рекли - пази, баш је много смршао и променио се тако да ја првих пар секунди нисам препознао кад је ишао ка мени али сам се правио наравно да је све океј кад је дошао и после пет секунди ми је све било океј, и ето то је било то и никада није било - е брате поздрављам те, него - брате чујемо се. Видимо се. Дописивали смо се, кад ти буде кул ти зови, јер ја знам, причао сам и са његовима тада, он је такав био, он кад није у елементу неће он тебе цимати, неће се наметати, кад буде… И онда сам ја мислио… Ја сам рекао на располагању сам ти, кад год хоћеш зови, да те ја сад не цимам, да те ја сад цимам, а теби више одговара да спаваш, ћутиш и тако даље… трпео је велике болове.
Огњен је признао и да не може да се сети ко му је јавио стравичне вести.
– Не могу да се сетим. Је л’ ми верујеш да не могу да се сетим? Само знам да кад сам добио тај инфо то ме је сломило иако сам био спреман потпуно, чекао се само тренутак.Било је баш тешко и језиво и онда се упали хиљаду размишљања, ето човек са тридесет и седам година да тако од нечега се разболи и шта је поента свега, шта је генерално циљ, како то открити, како то спречити, колико човек може, шта може то да истригерује. Мени још буде луђе и нејасније како неко као што је он, тридесет седам година да добије рак панкреаса, мислим да то ако није баш неки ДНК моменат или нешто наследно, генетски, да је то баш неки порочни начин живота или нешто што ја знам да у његовом случају није било, бар оно што сам ја знао, а не верујем да је било простора… Тако да ми је баш нејасно. Био је мега талентован, да је хтео да се бави музиком био би сигурно један од бољих и свирача и певача. Није успео ту да се до краја оствари али је оставио велики траг. Оставио је љубав међу свим људима са којима је радио и који су га знали…
БОНУС ВИДЕО:
