Зорана је једном приликом говорила о детаљима њеног живота у коме као дете није никако уживала. 

Певачица је открила како ју је очух малтретирао, те како је била у дому за незбринуту децу.

- Очух ме је малтретирао и тукао. Зато је мој млађи брат увек био ту. Зато сам мајку и мрзела, јер никада није стала иза мене, иза мене је стајао мој млађи брат који није мој прави брат. Он је сад одрастао човек, који има своју породицу. Дан када сам се ја породила, његов отац је тада преминуо. Све сам му опростила, нисам ја та величина која треба да суди - причала је она за Хyпе ТВ.

Фото: Антонио Ахел/АТАИмагес

 

- Била сам у дому за незбринуту децу, најлепши период мог живота. То су моје најлепше успомене. Деца у дому су махом најквалитетнија деца, живот у дому није увек као "Сиви дом", већ пун љубави, али између деце, јер ту нема родитеља. Имала сам најбољу другарицу и друга, обоје су покојни. Жао ми је што сам се касно вратила по њих. Имали су депресију. Имаш ти ту и срећних судбина. Имала сам своју собу, свој џепарац и тад сам волела да радим. И дан данас ми је лепо да имам топлу воду.

Једном је признала да није плакала када јој је мама преминула: 

- Када је моја мајка умрла, нисам плакала зато што је она умрла, ја сам плакала јер сам изгубила наду да ћу имати маму какву свако дете заслужује да има. Ми смо се месец дана пред њену смрт поново спојиле. Величина човека је када све опростиш.

Певачица је открила да је захвална што данас има велику подршку од мужа: 

- Ја нисам једина којој се то десило. Носићу ту трауму док сам жива. Мада исто тако сам захвална Богу што имам љубав и што уз њу могу да превазиђем све што је лоше - рекла је тада певачица и додала:

- Ја сам тада имала непуних 14 година.Ти јеси дете тада, али са измењеним мишљењем о животу. Ти преко ноћи одрасташ, након тога ти више ниси дете већ одрасла особа која потпуно другачије гледа на ствари и доживљава.

(Курир)

БОНУС ВИДЕО: