Певачица Александра Стојковић Џиџа открила је непознате детаље о свом односу са оцем, Драганом Стојковићем Босанцем. 

Џиџа је признала да је тек пре неколико година сазнала да је тата желео другог дечака, с обзиром на то да она има девет година старијег брата, а та информација иако је можда затекла није променила ништа у њиховом односу, чак га никада није ни питала ништа о томе, рекла је у емисији "На терапији са Славицом Ђукић Дејановић".

- Ја колико знам, то су сада естрадне оне неке приче које сам ја овако слушала са стране. Ја мислим да је он хтео и другог дечака. Искрено. То је нешто што сам чула пре можда једно три године или четири, да је хтео и другог дечака и онда када је видео да је девојчица, ту је било као неко мало разочарење. И мислим да је Снежана Ђуришић, не могу да сетим, да му је рекла: "Видећеш ти шта је девојчица". Оно како ми је мајка рекла, ја сам била јако умиљата, мирна беба, мирно дете, од кад знам за себе, тата. Сада сам се мало мами окренула, ваљда је то природно, жене смо па вероватно то иде са годинама. Мислим да сам ја, када је он спознао у ствари шта је женско дете, мислим да сам ја постала та примарна нека фигура у његовом животу. Али ето, то сам чула тако тада. Нисам га никада питала, нема потребе да га питам, ја нисам осетила никада недостатак те љубави према мени, баш никад - каже певачица.

Фото: АТА имагес/А. Ахел

 

Џиџа је током емисије причајући о тати открила да иако имају веома добар однос да је једном приликом дошло до незгодне ситуације. Када је била средњошколка и када су почели касни изласци и (не)јављање на телефон једном приликом када се вратила кући добила је и шамар.

- То је био моменат када су кренули мобилни телефони, а ја се нисам јављала на мобилни телефон. И онда хајде још сат, хајде још сат... - прича Џиџа, а на питање професорке да ли се није јављала јер јој је било лепо одговара:

- Да ме не би, кад ћеш кући, кад ћеш кући, да ме не бламирају пред ортацима, ортакињама, ето тако да кажем жаргонски. Сећам тог момента, било је, ма мислим скоро да је свануло, дневна соба, свиће... Ја се сећам да улазим на врата као тихо нешто... "Где си ти до сад?", трас, "Шта где сам, знате где сам била"... Мислим, али то је страх. Страх, јесте. Ја то сада разумем.

Ипак љутна у породици никада није дуго трајала.

- Па то јако кратко траје, те свађе. Ми кад се наљутимо једно на друго то траје 10 минута и онда осмех и готово. Све легне и то је то - искрена је Џиџа.

(Блиц)

БОНУС ВИДЕО: