Његов долазак изазвао је подељене реакције међу грађанима, неки га поздрављају, други негодују због његовог боравка у Сплиту, а чини се да се сада најављује и протест. О свему се огласио и познати уметник Антеј Јеленић, чију изјаву преносимо у целости:
- Пошто организујемо протест на дане Ускрса, цитираћемо човека који је, само уз помоћ поезије, срушио многа царства: „Што чините најмањем од моје браће, мени чините.“ Са овим се може сложити сваки човек, без обзира на вероисповест.
Међутим, америчку владу не занима моћ речи. Штавише, током преговора, по други пут за годину дана, изненада су напали Иран, највероватније са баш оног брода који је тренутно усидрен испред Сплита. Првог дана, два Томахавка су погодила школу у Минабу, убивши 170 девојчица узраста од 7 до 12 година. Такав напад не може бити случајан. Штавише, то је део исте стратегије коју деценијама виђамо у Гази. Али не само у Гази.
Ирак, Либија, Авганистан, Венецуела, Куба, Сирија, Нигерија... листа ратова у име демократије је бескрајна, а ми смо приморани да одрастамо и одгајамо децу у свету где нам свакодневно са телевизора у дневне собе улазе нови лешеви. Ниједан од ових ратова није резултирао бољим друштвом. Циљ је увек био исти - сејати смрт и хаос у земљама које је корпорација означила као непријатеље.
Прочитајте још
Чињеница да Американци помињу борбу за људска права може да окачи мачку о реп. Као грађани, имамо дужност, због сопственог здравља, због практиковања демократије, због радости у њој, да говоримо о тим стварима. Како уопште можемо да се надамо бољем свету ако тврдоглаво ћутимо док нас будале воде у пропаст?
Наша Влада нас је директно увела у рат са Ираном увођењем носача смрти. Наш Устав јасно каже да о таквим питањима мора да одлучује Парламент. Таква питања морају бити предмет јавне расправе, а не одлуке донете на „затвореним седницама“. Осим чињенице да је носач вероватно штетан по животну средину, осим чињенице да је у домету иранских ракета, од којих би само једна могла потпуно да уништи предстојећу туристичку сезону, из чисто људске перспективе, дужни смо да ову наказа пошаљемо на кланицу.
Фото: Профимедиа
Читав свет већ осећа последице америчке агресије на Иран. Колика ће бити цена горива за месец или два? Како ће се снаћи пољопривредници? Хоће ли уопште бити ђубрива, чија главна сировина долази кроз Ормуски мореуз? Ова питања не занимају америчку дубоку државу. Њихов једини циљ је да посеју што више хаоса како би одржали глобални примат. Само грађани могу да зауставе ову луду политику. Већина влада на Западу је под директном контролом САД. Више не можемо да говоримо о концепту демократије јер чак ни Американци то не подржавају. Приближно две трећине њих је против рата. На крају крајева, Трамп је дошао на власт са причом о миротворству, али људи се поново заваравају. На овај начин се уништавају све наше институције које су претходне генерације градиле. Све је мање смисла излазити на изборе. По најважнијим питањима, странке су готово неразлучиве.
Фото: Профимедиа
Зар није апсурдно, на крају крајева, да од стотина различитих удружења уметника, академика, писаца, адвоката, планинара, политичара, ниједно нема ни мозга ни уста? Нико се не огласи. Извињавам се ако сам некога неправедно стрпао под исти тепих, али наш конзумеристички рај постаје све тиши. Кукавичлук је ушао у сваку пору друштва. Чињеница да неко мисли да је довољно бити десничар или левичар је смешна. То је само још један производ који су купили да не би морали много да размишљају. Шта значи бити левичар ако мрзите другу особу? Шта значи бити хришћанин ако бар једном у животу не преврнете сто трговцима? А овај портир испред Сплита управо подсећа на сто. На том столу се продаје смрт. Знате шта морамо да урадимо. Видимо се у суботу - каже он.
Фото: Профимедиа
Према писању Слободне Далмације, Јеленић је био умешан у покушај тешког повређивања бившег фудбалера Дарка Миладина, заједно са сплитским активистом Зораном Бурићем. Такође су осуђени за кршење неповредивости дома и пословних просторија. Дана 13. маја 2017. године дошли су на градилиште хотела у Диоклецијановој улици, у власништву Миладинове фирме. Иако су знали да је то туђа имовина, прескочили су висока метална врата и ушли унутра. Тамо су напали Миладина, ударили га неколико пута песницама у главу и оборили на под.
Фото: Профимедиа