Захарију узме отац к себи, пошто га мајка није могла да исхрани. Иако млађи од многих стараца у Скиту, удостојио се био већих благодатних дарова него многи старци.
Од благодати Божје осећао је као да му гори цела унутрашњост његова. На питање светог Макарија, ко је прави монах, одговори Захарија: "Онај ко себе непрестано принуђава на заповести Божје".
А на питање Мојсеја, шта значи бити монах, Захарија скине своју камилавку и згази ногама па рече: "Ако човек не буде овако сокрушен, не може бити монах".
Пошто је свети Захарије био одраз благости и мира, обичаји налажу да се верници труде да наставе ту традицију. Другим речима, да избегавају било какве свађе и сукобе.
БОНУС ВИДЕО:
(Мондо)
Прочитајте још
