Ускрс, или Васкрс, без обзира на назив, представља најважнији хришћански празник, посвећен страдању и васкрсењу Исуса Христа. У сваком крају прославља се на другачији начин, али једно остаје заједничко, фарбање јаја као вечни симбол новог живота и наде.
У сусрет празнику, отац Предраг Поповић говори о веровањима, заблудама и значају обичаја који прате највећи дан хришћанске вере.
Фото: Принтскрин Јутјуб/Oтац Предраг Поповић
Ускрс, дан који слави победу живота над смрћу
Ове године православни хришћани обележавају Ускрс 12.4. Велики петак, Велика субота и Ускрс чине последње дане ускршњег поста и круну духовне припреме. Отац Предраг наглашава да прави смисао празника не лежи само у обичајима, већ у разумевању поруке коју празник носи.
"Ко заиста осети суштину празника, тај се неће бунити. Деца су нам најбољи пример – они Ускрс прихватају срцем, док одрасли често траже објашњења и преиспитују обичаје", поручује отац Предраг.
Прочитајте још
Додаје да су неки обичаји вековима прочишћавани кроз црквену праксу – лоши су одбацивани, а добри задржани или преобликовани у складу са хришћанском симболиком.
Фарбање јаја, симбол вере, а не сујеверја
Један од најпрепознатљивијих обичаја Ускрса јесте фарбање јаја. Иако се многи питају да ли одређене боје, технике или ситуације имају посебно значење, отац Предраг истиче да смисао лежи у симболици, а не у празноверју.
"Ако знамо зашто Христос страда и васкрсава, онда је фарбање јаја израз наше вере, а не грех. Проблем настаје када обичаје поштујемо без разумевања – тада све постаје фолклор", објашњава отац и додаје:
"Црква је вековима прочешљавала обичаје и на оне лоше скретала пажњу да се не раде, а на добре да се поштују. Неке паганске је и христијанизовала, односно дала им нови смисао. Код нас је то ишло мало теже, јер смо се ми кроз целу историју бавили егзистенцијом и како уопште преживети као народ, а не теологијом. Прилично смо неписмени били, и сада смо, како граматички, језички, тако и културно и духовно. Требаће много времена да све дође на своје, ако икад и дође."
Фото: Депозитфото/Marina_Biryukova
Најчешћа питања која верници постављају односе се на потенцијалну "симболику" разбијеног јајета, фарбања у време жалости или боје које се "смеју" користити – све то произилази из незнања, каже отац, и истиче потребу за већим разумевањем суштине празника.
"Ако поштујемо обичаје без икаквог смисла и сазнања о томе шта представљају, онда нам је и то на осуду, јер то није израз вере, већ обичан фолклор на нивоу сујеверја. Управо зато многи људи и постављају питања из страха. Рецимо: "Шта ако се прво јаје поломи? Шта то значи?", или: "Да ли ваља да се фарбају јаја ако је неко умро из куће и које боје?"… Разна питања која потичу од неразумевања значаја фарбања јаја. На томе треба радити. На схватању празника. Многи ће постити на Велики петак, а да не знају што гладују тај дан".
Шта радити са чуваркућом од прошлог Ускрса?
Посебно место у ускршњој симболици заузима тзв. чуваркућа, прво офарбано јаје које се чува током целе године. Отац Предраг је упоређује са "природном иконом" Белог анђела који сведочи о празном Христовом гробу.
"Старо јаје се закопава у двориште или саксију, јер природа припада природи. Тако започињемо нови циклус – у ишчекивању новог Васкрсења, како Христовог, тако и нашег", закључује он.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
