То је "последица" Оливерове љубави према Србији и српском народу. Са нашим се историјским недаћама упознао приликом разних посета нашој земљи. Оливер је рођен у Офенбургу где је као дечак упознао Небојшу, Србина из Панчева, који му је убрзо постао најбољи пријатељ. Од њега је и први пут имао прилике да чује о тешким временима у нашој земљи, санкцијама, ратовима, историји... Управо због Небојше у Србију је први пут дошао давне 1998. кад је имао 22 године.
- Сам мој долазак из Немачке у Србију је био компликован. Нисам могао да дођем авионом те сам морао да путујем аутобусом преко Мађарске. Требала ми је и виза преко конзулата у Франкфурту. Тада сам видео последице ратова и санкција који су погодили Србију - прича Оливер.
Ипак, упркос недаћама које су задесиле нашу земљу, у Панчеву је осетио прави српски менталитет који описује једном речју - гостопримством. Тада се, могло би се рећи и заљубио у Србију.
Фото: Зоран Јовановић Мачак
- Кад сам дошао тамо, сви су скочили, било им је јако драго што је "Шваба" дошао код њих у госте. Фасцинирало ме је то што би сви они пре умрли од глади, али је било битно да ја из њихове куће одем сит. Осећао сам се врло добродошло - прича Немац.
Прочитајте још
У Србију је поново дошао после 21 годину како би посетио породицу свог пријатеља Небојше, али и због свог пријатеља Алексендра Дорина, новинара и публицисте, који је хапшен због писања књиге о Сребреници.
За западне медије Срби су људождери и примитивци
Претходних година доста тога је сазнао о Србима, паду Крајине, Јасеновцу... схватајући да западни медији о српском народу стварају потпуно погрешну и изопачену слику.
- Представили су Србе као примитивце и људождере. Још тада, кад сам први пут био у Србији, видео сам да то што медији на западу пишу нема везе са оним што сам затекао када сам дошао. Такође, слушао сам и од Небојше о свему што се Србима дешавало, а он је мој пријатељ и њему сам много више веровао - прича Оливер.
Како каже, на западу се често понашају као да је њихов народ супериорнији у односу на Србе и Русе.
Фото: А. Станковић
- Никада нисам поверовао западним медијима. Био сам уверен одувек да не може то тако једнострано да буде. Било ми је тешко да гледам и кад су се према Небојши понашали ружно јер је друге националности - наводи Лике.
Православље је духовније и искреније
Оливер прича да га протестантизам и католичанство нису никада привлачили, а све док се није сусрео са православним црквама, иконама и фрескама био је атеиста.
- Први пут сам био у једној руској православној цркви у Франкфурту на служењу ускршње литургије и тада ме је то привукло. Православље је аутентичније од оног што сам видео у Немачкој и Швајцарској, делује ми искреније, духовније. Док је католичанство некако мрачно и празно, православље је препуно боја - описује Немац своје утиске о православној вери.
Његова породица добро је прихватила одлуку да пређе у православну веру, а Оливеровом другу Небојши, како каже са осмехом, изузетно је драго. Оливер на десној руци носи бројаницу коју је купио у једној српској цркви, а око врата ланчић са привеском на којем се налази Свети Никола. Њега је купио у Украјини. Сада, као православац, жели да настави са обилажењем православних храмова. Највећа му је жеља да посети Косово и Метохију и тамошње манастире.
Фото: Зоран Јовановић
- Највише бих волео да посетим Дечане - прича Лике.
Иако Немац, Оливер сматра да његова земља треба да се извини Србији због ратова који су пратили нашу заједничку историју.
- Ако узмемо у обзир да је Немачка бомбардовала три пута Србију, а Србија никада Немачку, онда је до оних који су починили то бомбардовање, ту неправду, да се потруде да побољшају односе, а не до оних који су жртве. Био би ред да уследи једно извињење од Немачке Србији. Ми Немци смо последњи који треба да паметују о тим односима. Немци треба да направе први корак - поручује Лике.
Како додаје, посебно су га погодиле приче попут масакра у Панчеву за време Другог светског рата, Косовски бој, али и приче из Јасеновца о којима је помало слушао од свог српског пријатеља.
Док велики број Срба жели да оде из Србије у Немачку у потрази за бољим животом, Оливер Лике Немац је из Швајцарске који жели да живи у Србији.
- Тамо је све толико регулисано, осећа се огроман притисак, нема спонтаности. У Србији је то другачије, људи те пуштају да живиш како желиш - каже Немац.
Истиче да тренутно нема времена да учи српски језик, али кад дође у Србију чини се да већ разуме неке речи. За сада зна да каже: "добар дан", "слушај", "извини", "хвала", "пријатно", али и "једно пиво", "ја сам Швабо", "ја сам пијан", шали се Оливер.
Швајцарце описује као хладне, материјалисте и дволичне, а Србе као гостопримљиве и опуштене.
Ипак, горак укус у устима оставио је таксиста који му је за вожњу уместо 500 динара, узео скоро 3.000.
- Ето, да не буде све позитивно код Срба, да не идеализујем Србију - уз смех каже Оливер.
Према свом темпераменту много више подсећа на Србина него Немца.
- Сличан сам Србима по томе што волим да једем, да пијем, а пре свега ми се свиђа то што су људи директни. Лепше ми је да ми људи опсују мајку, али да бар знам на чему сам, док ни у Швајцарској, ни у Немачкој то није тако. Као Срби више волим живот него материјализам - истиче Немац.
У Србију ће доћи опет за два месеца, а планира да настави са посећивањем православних храмова.
(Телеграф)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
