Европски план Ц, који служи у случају да пропадну и примарна и резервна варијанта, а којим би се осигурало да Стари континент може да се одбрани коришћењем постојећих војних структура НАТО у случају изласка САД из Алијансе, добија на залету.
То је под ознаком ексклузивно објавио Волстрит журнал (WSЈ) који наводи да је план коначно добио подршку Немачке, дугогодишњег противника самосталног приступа европској безбедности.
Званичници који раде на том плану, који неки од њих називају "европски НАТО", желе да укључе више Европљана у командне и контролне структуре Алијансе и замене америчка војна средства сопственим.
Извори WSЈ који учествују у још увек неформалним разговарима унутар и око Северноатлантског савеза кажу да план нема за циљ да створи ривала НАТО.
Европски званичници желе да очувају капацитете одвраћања Русије, оперативни континуитет и нуклеарни кредибилитет чак и у случају да Вашингтон повуче снаге из Европе или одбије да је брани, као што је амерички председник Доналд Трамп већ у више наврата претио.
Прочитајте још
Фото: Depositphotos/PromesaStudio, Alex Brandon/AFP/Profimedia
Наводи се да је план први пут осмишљен прошле године, а њиме се истиче колико је Европа дубоко узнемирена око тога да ли се може узадти у САД.
Рад на њему је убрзан након што је Трамп запретио да ће преотети Гренланд од Данске, чланице НАТО, а сада опет добија на хитности због новог спора око одбијања Европе да подржи рат који Америка води у Ирану.
Кључни преокрет у Берлину
Наводи се да је кључно то да преокрет политике у Берлину по овом питању даје замах плану.
Амерички лист подсећа да се Немачка деценијама опирала позивима Француске на вец́и европски суверенитет у домену одбране и уместо тога више желела да задржи Америку као крајњег гаранта европске безбедности.
Извори WSЈ наводе да се сада то мења под немачким канцеларом Фридрихом Мерцом због забринутости око поузданости САД као савезника током Трамповог другог председничког мандата и након њега, према људима упознатим са његовим размишљањем.
Изазов је огроман, пошто је читава структура НАТО изграђена око америчког вођства на скоро сваком нивоу, од логистике и обавештајних служби до највише војне команде Алијансе.
Европљани сада покушавају да преузму више тих дужности, што Трамп већ дуго захтева.
Фото: ZUMAPRESS.com/MEGA/The Mega Agency/Profimedia
Марк Руте, генерални секретар НАТО, недавно је казао да ће Алијансу "више водити Европа".
Разлика је сада у томе што Европљани предузимају кораке на сопствену иницијативу, због Трамповог растућег непријатељског односа, а не као резултат америчких захтева.
Последњих недеља Трамп је европске савезнике називао "кукавицама", а сам НАТО "тигром од папира", додајући да руски председник Владимир Путин "то такође зна".
Берлин држи америчко нуклеарно оружје
Одлучујући политички покретач за Европу ипак је билаисторијска промена у Берлину, пошто се у Немачкој налази америчко нуклеарно оружје и дуго је избегавао да доведе у питање улогу САД као гаранта европске безбедности.
Немци и други Европљани су се плашили да би промовисање европског лидерства у оквиру НАТО могло да понуди Америци изговор да смање сопствено учешће у Алијанси, што је исход којег су се многи Европљани плашили.
Ипак, према речима упућених извора WSЈ, крајем прошле године је Мерц почео да преиспитује тај дугогодишњи став након што је закључио да је Трамп спреман да дигне руке од Украјине.
- Мерц је био забринут да Трамп меша улоге жртве и агресора у рату и да више нема јасних вредности које воде политику САД у оквиру НАТО. Упркос томе, немачки лидер није желео јавно да доводи у питање Северноатлантски савез, што би било опасно. Уместо тога, Европљани би требало да преузму већу улогу. Идеално би било да САД остану у Алијанси, али би највећи део у домену одбране био препуштен Европљанима - рекли су извори.
Немачки министар одбране Борис Писторијус рекао је да тренутни разговори унутар НАТО нису увек лаки, али ако резултирају одлукама, то би створило прилику за Европу.
Фото: Depositphotos/Photocreo
Он је назвао НАТО "незаменљивим и за Европу и за САД".
- Али је такође јасно да ми Европљани морамо преузети већу одговорност за нашу одбрану и ми то радимо. НАТО мора да постане европскији како би остао трансатлантски - казао је Писторијус.
Промена Немачке "откључала" је шири договор између осталих држава НАТО, укључујући Велику Британију, Француску, Пољску, нордијске земље и Канаду, које сада план за непредвиђене ситуације представљају као коалицију вољних унутар Алијансе.
- Предузимамо мере предострожности и водимо неформалне разговоре са групом истомишљеника и допринећемо попуњавању празнине унутар НАТО када то буде потребно - рекла је Вероника Ванд-Данијелсон, шведска амбасадорка у Немачкој.
Тек након што је Берлин променио став, план за непредвиђене ситуације претворио се у онај који се бави решавањем практичних војних питања, као што је питање ко би управљао ваздушно-ракетном одбраном НАТО, коридорима за појачање који воде ка Пољској и балтичким државама, као и ко би се бавио логистичким мрежама и великим регионалним вежбама ако се амерички официри повуку.
- То остају највећи изазови - рекли су званичници за WSЈ.
Они су казали да је поновно увођење војне обавезе још један кључни аспект успеха плана, пошто су је многе земље напустиле након Хладног рата.
Званичници желе да убрзају европску производњу опреме од кључног значаја у областима где Европа заостаје за САД, укључујући оружје за борбу против подморница, свемирске и надзорне капацитете, допуњавање горивом у лету и ваздушну мобилност.
Званичници указују на прошломесечну најаву заједничког пројекта развоја скривених крстарећих ракета и хиперсоничног оружја коју су објавиле Немачка и Велика Британија.
Иако најновији европски напори означавају фундаментални преокрет у размишљању о овој теми, остваривање ове амбиције биће тешко.
Врховни командант савезничких снага за Европу је увек Американац, а амерички званичници су рекли да немају намеру да се одрекну те позиције.
Нико нема довољан углед да замени Америку као лидера
Ниједна европска чланица Алијансе нема довољан углед у НАТО да замени САД као војног лидера, делом зато што само САД могу да обезбеде "нуклеарни кишобран" за цео континент који је темељ оснивачког принципа Северноатлантског савеза о снажном заједничком одвраћању потенцијалног непријатеља.
Европљани преузимају све више лидерских улога, али им и даље недостају критичне способности због година недовољног улагања и ослањања на САД.
Промена Немачке отворила је пут управо ка том најосетљивијем елементу суверене европске одбране: замени америчког "нуклеарног кишобрана".
Фото: Depositphotos/Ruletkka
Након што је Трамп запретио да ће напасти Гренланд, Мерц и француски председник Емануел Макрон су покренули разговоре о томе да ли би француско нуклеарно одвраћање могло да се прошири и на друге европске нације, укључујући Немачку.
Изгледа је и сам Трамп признао да је Гренланд постао прекретница.
- Све је почело, ако желите да знате истину, са Гренландом. Ми желимо Гренланд. Они не желе да нам га дају, а ја сам рекао: "У реду, збогом" - рекао је о претњи да ће Америка напустити НАТО.
Радослав Шикорски, пољски вицепремијер и шеф дипломатије те земље, касније је објавио видео снимак Трампове изјаве уз који је ставио само кратак коментар: "Примљено к знању".
(Курир.рс/The Wall Street Journal)
БОНУС ВИДЕО:
