Један од најпознатијих фолкера са ових простора, певач Ацо Пејовић, рођен је на данашњи дан, 18. априла 1972. и данас пуни 53 године.
Ацо Пејовић, са беспрекорном каријером дугом деценијама, отац је три прелепе девојке, складан брак чува далеко од јавности, а познато је да је у младости је ипак био немирног духа због којег је упадао у разне неприлике, те је тако са седамнаест година завршио и у затвору због нелегалног покушаја преласка француске границе.
Фото: Antonio Ahel/ATAImages
Илегално прешао границу
Како је и сам признао, својевремено је због илегалног преласка границе, завршио у затвору.
- Желео сам да одем из земље, и то у Француску, где сам имао ујака. Пошто сам му годину дана раније већ био у посети и путовао само са тадашњим црвеним пасошем, нисам знао да је у међувремену уведена виза. Све је ишло по плану док ме на прелазу из Италије у Француску нису извели из аутобуса, када су кренуле праве Танталове муке. Преспавао сам на клупи код цариника и сутрадан отишао за Торино у француску амбасаду у жељи да ми дају визу, али су ме само избацили напоље, па сам возом пробао да стигнем до Шанберија, првог града у Француској. Међутим, полиција ме је и ту пронашла, уследило је привођење, па ноћ у затвору, када су ме дуго испитивали. Помислили су да бежим пред законом и да сам починио неко разбојништво, док им на крају нисам објаснио да идем у Француску због наступа. Ипак, ударили су ми печат забране уласка од две године и депортовали ме у Италију. Тамо сам преноћио на клупама заједно са два клошара и питао се да ли ћу дочекати јутро. Пошто сам невиђено тврдоглав, сутрадан сам ушао у један шинобус који је превозио раднике преко границе и решио да последњи пут покушам да се домогнем Француске. Чим сам сео, зачуо сам пиштаљке и видео полицајце како трче. Одсекао сам се од страха, али се испоставило да су јурили мале Арапе који су крали ћебад из спаваћих кола. Када су се врата воза коначно затворила, био је крај моје агоније - присетио се својевремено Пејовић, који је се, упркос томе што је живео у Француској, вратио у Југославију због служења војног рока:
Прочитајте још
- У Француској сам се једном чак запослио и на градилишту, радио сам седам дана, али ми је газда осмог дана уручио коверту с платом јер сам сваки дан каснио. Тако се моје лопатање неславно завршило (смех). Иако сам велики патриота и волим своју земљу, нисам имао намеру да идем у војску. У то време ми се чинило да је то губљење времена, али сам касније, кад сам је одслужио, схватио да нисам био у праву. Војни рок сам почео да служим 1990. године као везиста. Тамо сам стекао дивне пријатеље - Предрага Ковача и Фишу Неџада. Једног дана смо се, док смо под једним дрветом пили пиво, јели наполитанке и пушили „филтер 160“, заклели да ћемо бити кумови.
Фото: АТА имагес/Антонио Ахел
Хтели да му урежу петокраку на чело
- Једном приликом неки официр послао је мене и колегу да му купимо пицу у граду, али чим смо са униформама ЈНА ушли у пицерију, почели су да нас малтретирају. Терали су нас да се свлачимо и вршимо нужду на униформу, да псујемо Тита и Милошевића, а хтели су да нам урежу и звезду на чело. На сву срећу тај другар је видео да врата нису закључана и успели смо да побегнемо, а могли смо да се не вратимо живи. Кад је дошло време да кренем кући, мојој срећи није било краја - испричао се Ацо једном приликом.
Жена Биљана била на ивици смрти
Пејовић је деценијама ожењен Биљаном, с којом је пронашао мир, идилу и засновао породицу. Пар има три ћерке - Магдалену, Марију и Иву, њихов највећи понос. Певачева супруга је пре неколико година била на ивици смрти, када је због анеуризме изненада изгубила свест и завршила у болници.
- Биљана је била здрава жена, никад није имала проблема, није ни знала да има те анеуризме. То је као један балон који се створи на крвном суду, она је имала то урођено и то две на очним аортама. Три дана се жалила да је глава болела, али ништа нешто другачије него иначе. Тај дан само се срушила у амфитеатру пред студентима док је држала предавање и одмах су је одвели у Ургентни центар. То ишчекивање тамо, док она лежи на столу, заувек ћу памтити. Те ружне сцене које човек мора да гледа, како износе сваких пола сата по једно тело у црним кесама, само седиш и чекаш и пролази ти кроз главу да доктор изађе и каже теби 'то је то' - испричао је Ацо Пејовић.
Фото: Antonio Ahel/ATAImages
Цела естрада била уз њега
- Те вечери не могу заборавити, цела српска естрада је била код мене. Тад са схватио да су ми прави пријатељи, показали су ми љубав и поштовање. Толико су ми снаге дале колеге, од Цеце, Брене, Бобе, Зорице и Кемиша, Бекуте и Мрке, Жике Јакшића, Рака Марић, Лукас, Тропико, не знам ко није био у Ургентном уз мене, дошли су сви у болницу. Било је 150 људи од тога 70 одсто са естраде. Сећам се, крећу да је воде на операцију и зову моју децу да је виде, јер је то можда последњи пут да је виде. Шест и по сати је трајала операција, ми смо остали до 7 ујутру у Ургентном - рекао је Пејовић с тугом.
- После операције било је ужас видети је како лежи обријане главе, са резовима. После тога ужас је био клинцима објаснити шта су могући сценарији. Нисам дозволио никоме да ми долази кући, хтео сам да будем сам са својом децом, и онда седнем, загрлим их и кажем "Можемо да останемо без маме", али све то прође, издржи некако човек. Све време ми је била на памети та Цецина песма 'Жив се човек на све навикне'. Те прве вечери, од стреса или чега већ, деси се да старија ћерка има неко тровање, спава у купатилу поред шоље. Средња има проблем са зубом, најмлађа добије температуру у пола ноћи. Зовем доктора да да инфузију старијој ћерки и онда кад их сместим у кревет, одем у своју собу и из све гласа се дерем и вриштим и молим Биљу да не умре и да ме не остави - испричао је певач.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
