Понуду су Американцима пренеле пакистанске дипломате, пише АП.
Мало је вероватно да ће амерички председник Доналд Трамп прихватити такав предлог, који би оставио нерешенима несугласице које су 28. фебруара довеле до рата између САД-а и Израела с једне и Ирана с друге стране.
Крхко примирје и пат-позиција
Уз крхко примирје, САД и Иран налазе се у пат-позицији око мореуза кроз који у мирнодопским условима пролази петина светске трговине нафтом и гасом. Америчка блокада осмишљена је како би спречила Иран у продаји нафте и тако га лишила кључних прихода, али и потенцијално створила ситуацију у којој Техеран мора зауставити производњу јер нафту нема где да складишти.
Затварање мореуза, с друге стране, врши притисак на Трампа због наглог раста цена нафте и бензина уочи кључних избора на средини мандата, као и на његове савезнике у Заливу који тај пловни пут користе за извоз сопствене нафте и гаса.
Фото: Јонатхан Раа/Сипа УСА/Профимедиа
Блокада је такође имала далекосежне последице за светску привреду, подижући цене ђубрива, хране и других основних добара.
Прочитајте још
Предлог, о коме су известила два званичника, говорећи под условом анонимности због осетљивости разговора одржаних овог викенда између иранских и пакистанских званичника, одложио би преговоре о иранском нуклеарном програму.
Трамп је као један од главних разлога за рат навео управо порицање могућности да Иран развије нуклеарно оружје. Вест о иранском предлогу први је објавио портал Аксиос.
Информација долази у време посете иранског министра спољних послова Русији, дугогодишњем кључном савезнику Техерана.
Није јасно какву би помоћ Москва сада могла да понуди.
Фото: Иван Тyкхyи/Пантхермедиа/Профимедиа
Ормуски мореуз остаје блокиран
Иранска способност да блокира саобраћај у Ормуском мореузу, уском улазу у Персијски залив, показала се као једна од његових највећих стратешких предности у рату који се често сводио на то која страна може да издржи већи притисак.
Цене нафте стално расту од почетка рата, а танкери пуни сирове нафте су заробљени у Заливу, неспособни да безбедно прођу кроз мореуз и стигну до глобалних дистрибутивних тачака.
У понедељак се цена сирове нафте марке Брент, која служи као међународни стандард, кретала око 108 долара по барелу, што је скоро 50 одсто више него на почетку рата.
Фото: Мохд Иззуан Рослан/Аламy/Профимедиа
Највиши ирански дипломата састао се са Путином
Трамп је прошле недеље на неодређено време продужио примирје договорено између САД и Ирана 7. априла, у великој мери заустављајући борбе. Али трајно решење за рат у којем су хиљаде људи однете животе и даље делује далеко.
Фото: Мицхеле Урси/Аламy/Профимедиа
Ирански министар спољних послова Абас Арагчи састао се у понедељак у Санкт Петербургу са руским председником Владимиром Путином, јавила је руска државна новинска агенција Тас. Путин је похвалио ирански народ који се „храбро и херојски бори за свој суверенитет“ и рекао да ће Русија учинити све што је могуће да донесе мир на Блиски исток, преноси Тас.
Пре састанка, Арагчи је у видео интервјуу за иранску државну агенцију ИРНА рекао да је то „добра прилика да се консултујемо са нашим руским пријатељима о развоју догађаја везаних за рат и актуелну ситуацију“.
Лавров оценио да је разговор Путина и Аракчија био плодоносан
Разговори руског председника Владимира Путина и шефа иранске дипломатије Абаса Аракчија били су плодоносни, изјавио је данас руски министар спољних послова Сергеј Лавров након сусрета двојице званичника.
- Било је корисно - рекао је Лавров новинарима одговарајући на питање како су разговори Путина и Аракчија протекли, пренеле су РИА Новости.
Фото: Alexey Nikolskiy/Sputnik/Profimedia
Руски лидер састао се данас са шефом иранске дипломатије који је допутовао у Санкт Петербург.
Путин је са иранским министром разговарао о ситуацији на Блиском истоку, поручивши да ће Москва чинити све у интересу Ирана и других земаља региона како би мир био успостављен што пре.
Путин је, како преноси РИА, истакао да Русија намерава да настави стратешке односе са Ираном, истичући да се ирански народ "храбро и херојски бори за свој суверенитет" и изражавајући наду да ће та земља успети да превазиђе период искушења и да ће мир ускоро бити успостављен.
Он је, како се наводи, пренео и најбоље жеље врховном лидеру Ирана ајатолаху Моџтаби Хамнеију.
Састанак се догодио након што је Пакистан покушао да обнови заустављене разговоре између Ирана и САД, који су требало да се одрже у Исламабаду током викенда. Уместо тога, Трамп је отказао путовање својих изасланика и предложио да се разговори воде телефоном.
Током викенда, Арагчи је два пута посетио Пакистан и Оман, који дели контролу над мореузом са Ираном. У недељу је такође разговарао телефоном са својим колегама у Катару и Саудијској Арабији.
Иран жели да убеди Оман да подржи механизам за наплату путарина за бродове који пролазе кроз мореуз, према речима регионалног званичника који је говорио под условом анонимности јер није био овлашћен да разговара о том питању. Одговор Омана још није познат.
Исти званичник, укључен у посредничке напоре, рекао је да Иран инсистира на укидању америчке блокаде пре било каквих нових разговора и да посредници које предводи Пакистан покушавају да премости значајне разлике између две земље.
Трамп каже да је Иран понудио „много бољи“ предлог
Трамп је у суботу рекао новинарима да је Иран, након отказивања путовања својих изасланика у Пакистан, послао „много бољи“ предлог.
Није прецизирао, али је нагласио да је један од његових услова био да Иран „неће имати нуклеарно оружје“. Иран инсистира да је његов програм мирнодопског карактера, али Сједињене Државе желе да Техеран одустане од својих залиха високо обогаћеног уранијума, који би могао бити искоришћен за израду бомбе ако би Техеран то одлучио.
Фото: РС/МПИ/Цапитал пицтурес/Профимедиа
Од почетка рата, најмање 3.375 људи је убијено у Ирану и најмање 2.509 у Либану, где су се борбе између Израела и милитантне групе Хезболах, коју подржава Иран, наставиле два дана након почетка рата у Ирану.
Још 23 особе су убијене у Израелу, а више од десетак у арапским државама Персијског залива. Погинуло је и петнаест израелских војника у Либану, 13 америчких војника у региону и шест припадника мировних снага УН на југу Либана.
Примирје између Израела и Хезболаха продужено је за три недеље. Хезболах није учествовао у дипломатији коју је посредовао Вашингтон.