Русија спрема напад на ТРИ европске земље - жели да тестира НАТО: Алармантне тврдње стручњака

Тврдња долази од специјализованог ратног канала "Воља" на руском језику, који окупља стручњаке из Русије, Украјине, Белорусије и балтичких земаља.

Упозорење стиже и након што је Дмитриј Медведев, Путинов савезник и бивши председник, говорио о "нуклеарној апокалипси", тврдећи да је рат између Русије и НАТО-а "неизбежан".

Према наводима извора, од средине марта постоје потврде из руског Министарства одбране да су планови за инвазију на Балтик прешли у наредну фазу.

Циљ, како се наводи, није директан рат са НАТО-ом, већ изазивање велике кризе унутар савеза нападом на Естонију, Летонију и Литванију, чиме би се потенцијално изазвала његова фрагментација.

Руско политичко руководство наводно верује да европске земље неће бити спремне да уђу у рат против нуклеарне силе, нарочито без директне подршке САД.

Прочитајте још

Путин предложио мир,стигла реакција Зеленског:"Зашто не сад"

11:58

Украјина је поражена! Огласио се Трамп - мислио на Иран?

10:15

Трамп и Путин разговарали телефоном

20:09

Моле за оружје, а своје продају? Зеленски најавио извоз

14:45

Такође се тврди да Путин и његов круг сматрају да велике европске државе неће ризиковати рат са Русијом због балтичких земаља.

Планови напада и војна стратегија

Руски планови би, према анализи, избегавали борбе у близини Пољске, која има једну од најјачих и најмодернијих војски у Европи. Путин наводно балтичке државе види као „мање важне“.

У Естонији, где је распоређено око 900 британских војника, напад би могао ићи преко града Тарту, а не преко очекиваног правца Нарва, са циљем брзог напредовања ка главном граду Талину, блокаде НАТО база и пресецања линија снабдевања.

Циљ би био и да се смањи вероватноћа укључивања Финске и Шведске у рат.

Напади би могли да буду представљени као „специјална операција заштите руског становништва“, док би се акције против Естоније и Литваније правдале као одговор на „провокације“ или „терористичке нападе“.

На тај начин би се, формално, избегло проглашење рата и оставио простор за преговоре са европским државама.

Припреме на терену

Припреме укључују: формирање нових војних јединица, јачање оклопних снага, артиљерије и ракетних система и модернизацију инфраструктуре. До априла је, према наводима, 90% радова на путевима у пограничним регионима било завршено, укључујући области Псков, Новгород и Смоленск. Модернизовани су и кључни железнички чворови.

Од 2026. године радови на инфраструктури фокусирани су готово искључиво на области уз границу са Естонијом и Летонијом.

Поправљени су и путеви према Белорусији, укључујући алтернативне правце за кретање тешке војне опреме.

Улога Белорусије

Према анализи, Русија би користила Белорусију као логистичку базу за складиштење и распоређивање војне опреме. То би омогућило брзо премештање снага на фронт, као и лансирање ракетних система попут Искандера ван директне зоне сукоба.

Процене показују да би руске ракете могле да покрију целу територију Летоније и велики део Естоније и Литваније.

Опрез и неизвесност

Ипак, аналитичари наглашавају да припреме не значе нужно и сигурну инвазију. Наводи се да руски Генералштаб још нема детаљан оперативни план, јер је формирање снага и даље у току.

Балтичке земље су у међувремену појачале одбрану својих граница, иако умањују вероватноћу скорог напада.

(Курир)