Ово морате урадити на Ђурђевдан ако сте неудати и неожењени

У народу се за Ђурђевдан везује мноштво обичаја који призивају здравље, срећу и љубав, а међу њима је и један помало заборављен, али врло занимљив - ношење гранчице граба. Та скромна шумска биљка, чврста и отпорна, у себи носи симболику која је посебно била важна младима.

Веровало се да девојке и момци који још нису пронашли своју сродну душу на Ђурђевдан треба да понесу са собом гранчицу граба. Није то био само обичај, већ амајлија која се носила уз срце. Старији су говорили: "Ко на Ђурђевдан граб понесе, неће дуго сам остати", јер ће га срећа погледати и неко ће му срце "зграбити" пре следећег Ђурђевдана.

Фото: Depositphotos/artfotoss

 

Сам назив биљке крије поруку - да се "граби" и да привлачи погледе. Наши стари су веровали да младић или девојка који на Ђурђевдан понесу граб, неће дуго остати сами, јер ће их супротни пол "зграбити" погледом, осмехом или судбинским сусретом. Девојке су често стављале гранчицу у косу, плеле је у венац или је носиле у недрима, док су је момци чували у џепу од кошуље, као малу тајну и наду.

Граб симболизује жељу за љубављу, за неким ко ће доћи баш онда кад треба. У јужној Србији дуго је опстајао обичај да се гранчица граба стави под јастук у ноћи кад испраћамо Ђурђевдан, верујући да ће им у сан доћи лице суђене особе.

БОНУС ВИДЕО: