Унука сместила у дом: "Постао је агресиван, нападао је људе"

Маја Оџаклијевска је пре неколико година одлучила да се повуче из јавности како би се посветила унуку, коме је дијагностикован аутизам.

Ипак, ове године је решила да прекине медијско ћутање, и то због свог учешћа на музичком фестивалу Београдско пролеће.

На самом почетку разговора, певачица је изнела своје мишљење о томе да ли данас има квалитетне музике.

- Треба доста времена да прође да се народ очисти од токсичне музике. И требаће времена, али је лепо што је уопште почело нешто да се дешава - истакла је Оџаклијевска.

Фото: АТА имагес/А. Ахел

 

Маја је истакла да је данас, у музици, јако пуно "кукоља", те да многи снимају свашта.

- То је стварно мизерно. Кога интересује, не знам... Не могу сада да вам набрајам. Има толико тога, то је чисти кукољ и на пољу није остало нимало жита. Тако се губи вредност свега онога што бисте ви као појединац неким својим доприносом истакли. Минимизирају значај лепоте, а суштина је да кад имате нешто лепо, ви сте онда племенитији човек. Ви онда гајите емоцију и љубав према нечему. И та љубав је онда компаративна. У једном тренутку је то према музици, следећег тренутка се буде друга чула. Не знам уопште ко је одобрио да се све то тако штанца. Многи су снимили свашта, али шта је од тога остало? Суштина је да трајете квалитетом.

Фото: АТА имагес/М. М.

 

Открила је и како изгледа њен живот ван рефлектора и камера.

- То је миран и сталожен живот, који је прилагођен мојим годинама. Мене сада стресне ситуације иритирају. Пуни аутобуси, гурање док ходате. Баш кад сам долазила овде, питала сам човека: "Што се гурате?" Каже ми: "Ајде бре, бежи ти!" Овде је фрустрација на једној разини која је непремостива, а у Плани је рај, мир, тишина, птичице... Фини су људи, мало их је, па је мало и ексцеса. То је дивота.

Маја је поменула и своју пензију.

- Дивно је бити у пензији кад можете да се одмарате сваки час. Устајем кад ја хоћу, спавам колико ја хоћу. Наравно, то можете и у граду, али је суштина да сте тамо окружени зеленилом, газите боси по земљи, загрлите неко дрво... Слушате само лепу музику природе, ветар шушти, лишће... Не могу да вам опишем ту лепоту.

Маја се потпуно посветила одгајању унука којем је дијагностикован аутузам, који је сада смештен у дом.

- Он је, нажалост, дете с тим спектром кад постаје агресиван. И сад није проблем, мислим, јесте проблем у мојим годинама да ја утишам ту његову бујну агресију с обзиром на то да је он сада у пубертету и да је много јачи. Али је проблем што он спорадично напада и људе, а ја не могу да га зауставим јер је отрчао 20 метара испред мене. Због тога је Лука, нажалост, смештен у дом. Ја идем редовно, једном недељно. Посећујем га и носим му оно што он воли да ручка. Врло се прилагодио, добар је и послушан. И даље је невербалан. Он не уме да каже: "Мене то боли, мени то не прија", него га морате стално ослушкивати, да га не бисте узнемирили. То је мало компликовано. Луки је добро, а мени је сада мало боље.

Често узима унука из дома и с њим проводи време.

- Наравно. Ми често узимамо Луку на по десетак дана, или на пет дана, како дозволе. Постоје правила дома, о која се ми не оглушујемо. Њему више не смета кад га враћамо, прилагодио се. У почетку је то било мало тужно. Сад он зна да ће и бака и мама и тетка, да ћемо сви поново доћи да будемо заједно.

(Курир)

БОНУС ВИДЕО: