Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Познати драмски писац открио је тада зашто Зоран једном није одиграо представу "Радован Трећи".
- Играна је триста пута, а тристота представа је одиграна... као један од ужаснијих чинова уопште у позоришту које сам ја доживео. Била је посвећена Зорану, пошто је он умро. Он је одиграо 299.
Радмиловић је последњу представу "Радован Трећи играо месец и по дана пред смрт, а Ковачевић се присетио да се глумац спремао да одигра и 300.
Фото: Д. Миловановић
- Спремао се да одигра тристоту, и спремали смо се сви да то направимо као посебно славље, и он је отишао у болницу и више није изашао. Тристота представа је одиграна тако што је тај... телевизор био постављен на сцени. Глумци су играли своје сцене, а Зоран је играо са екрана. И тако је одиграно једно време, не цела представа, али једно време и то је била посвета Зорану. И то ми је остало у сећању наспрам оних 299 које су биле урнебесне и све остало, као један крај који није баш леп.
Представа коју су глумци играли и под температуром, болесни, отказана је само једном, а о разлозима се често спекулисало.
Прочитајте још
Фото: репринт ТВ Новости
- Кренула је прича о томе да је отказана зато што Зоран није могао да игра, јер је био пијан. Што јесте тачно. Био сам и ја пијан. Али прича има други разлог. Ја сам био код куће и негде око два сата ми се јавља неко из Атељеа и обавештава ме да Зоран седи у 'Србијанцу' ("Српској кафани") и да пије. Што није добар знак, није добар знак јер он у принципу није имао ручну. И алармирали су ме да дођем и да покушам да га пребацим на кафу, знаш. И овај, ја сам дошао у 'Српску кафану' и он ми је рекао да је претходног дана опет на списку за добијање стана, није уопште био у комбинацији... и да је то већ не знам који пут и да је стан негде у сутерену и да он не може да игра нешто што је смешно те вечери, а да су му саопштили да опет неће добити стан и тако даље. И питао ме је: 'Да ли ја могу вечерас да не играм, јер ми се не игра?' Ја сам рекао: 'Не мораш да играш што се мене тиче, јер стварно не можете натерати човека да у депресији изађе на сцену и да забавља некога. И ту смо ми наставили да се дружимо. Помогао сам му и око пића, што је било нормално кад се двоје нађу у кафани. И, у неко доба се појављују преговарачи који су видели да од представе нема ништа. Кренула је прича: 'Хајде, Зоране...' и он је упорно одбијао и рекао је: 'Нећу да играм и крај.' Један део публике је ушао у салу, и онда су вршили притисак на њега, рекли су му: 'Зоране, па већ је део публике ушао у салу', он је рекао: 'То не долази у обзир', да би тај исти Зоран Ратковић, несрећни, изашао пред публику и рекао: 'Због болести глумца...', али није изговорио до краја, јер су знали да је у кафани. И онда су почели да звижде. Он је изашао, ми смо касније изашли и склонили се. Публика га је видела и онда је настао мали метеж око свега тога - испричао је Ковачевић.
БОНУС ВИДЕО:
