Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Иако је некадашњи немачки канцелар дугогодишњи Путинов пријатељ и лобиста за руске интересе, чак ни у Москви нису могли озбиљно да верују да би такав избор био прихватљив Западу.
Како пише Der Spiegel, руском председнику је вероватно од самог почетка било јасно да такав предлог нема никакве шансе.
Шредер је годинама блиско повезан с руским енергетским компанијама, а његова отворена подршка Москви након почетка рата у Украјини 2022. године довела је до тога да га многи у Европи сматрају политички и морално компромитованим.
Шефица дипломатије Европске уније Каја Калас јасно је поручила на маргинама састанка министара спољних послова у Бриселу да "не би било мудро да се Русији да право да у име Европе бира преговарача".
Сличан став заузели су и представници већине чланица ЕУ-а. Немачка влада је такође брзо реагирала. Портпарол Владе недвосмислено је поручио да Шредер "не долази у обзир". Још оштрије реаговао је украјински амбасадор у Немачкој, Олексиј Макејев.
Прочитајте још
Фото: ALEXEI NIKOLSKY/AFP/Profimedia
- Особа која је годинама заступала руске интересе у Немачкој нема ни моралну ни политичку легитимност да данас наступа као посредник - казао је у разговору за Spiegel.
Аналитичари сматрају да је Путинов помало "неспретан" предлог знак растућег очаја у Кремљу. Рат против Украјине улази већ у четврту годину, а наводно упркос неким тактичким успесима руске војске, Москва није успела да остварити стратешке циљеве. Путин очигледно схвата да на фронту не може поразити Украјину у догледно време па тражи начин да покрене преговоре.
Прошле године амерички председник Доналд Трамп покушао је да преузме улогу посредника.
Фото: AdMedia/Sipa Press/Profimedia
Прво се састао са Путином, потом са Зеленским, а у новембру је представио мировни план од 28 тачака који је Москви био изузетно повољан. Зеленски је тада показао одређену спремност на компромисе, изјавио је да је спреман да „замрзне“ сукоб и више не инсистира на тренутном чланству Украјине у НАТО-у.
Фото: Bruno Press/ABACA/Abaca Press/Profimedia
Међутим, Трамп се убрзо преусмерио на рат против Ирана.
У том вакууму европске земље виде прилику. Немачки министар спољних послова Јохан Вадефул изјавио је за „Welt am Sonntag“:
- Ми смо спремни да преузмемо већу одговорност и о томе смо већ у разговору са Американцима и Украјином.
Фото: Alexei Kazakov/Zuma Press/Profimedia
Берлин, Париз и Лондон последњих недеља интензивно раде на новом покушају укључивања Европе у преговоре. Према информацијама Financial Times-а, лидери Европске уније припремају се за могуће мировне разговоре.
У немачким владиним круговима помиње се име Франк-Валтера Штајнмајера као могућег посредника. Као дугогодишњи шеф дипломатије и садашњи савезни председник, Штајнмајер лично познаје и Путина и Зеленског.
Међутим, и он се суочава са критикама, посебно из Украјине, балтичких држава и Пољске, да је према Русији био превише попустљив. Из Канцеларије савезног председника нису желели да коментаришу те спекулације.
Фото: Malte Ossowski/SVEN SIMON/AFP/Profimedia
Након Шредерове канцеларске ере, Ангела Меркел водила је политику према Русији која се данас у многим европским престоницама сматра превише московски оријентисаном. Та наслеђена репутација додатно отежава улогу било ког немачког политичара у мировним преговорима.
У политичким круговима, Меркел се описује као најбоља кандидаткиња за улогу посреднице јер лично познаје и украјинског председника Володимира Зеленског и руског председника Владимира Путина. Други фактор који се узима у обзир је чињеница да је већ дуго ван функције.
Канцеларија бивше канцеларке саопштила је да до сада нису примљени никакви службени захтеви у вези са њеним учешћем у преговорима. Такође није одговорено на питање да ли би Меркел била спремна да преузме ту улогу у будућности.
БОНУС ВИДЕО:
