И овог лета Србија ће бити суочена са високим температурама изнад просека, као и великим бројем тропских дана, али и топлотним таласима које су из године у годину све учесталији. Према најавама РХМЗ-а, предстојеће лето 2026, рачунајући од 1. јуна до 31. августа, донеће средње температура ваздуха изнад просека, са одступањем до 1 степен Целзијуса, што доказује да се Србија већ загрева брже од глобалног просека. Просечна годишња температура већ је топлија за више од 1,8 °Ц у односу на прединдустријско доба, што је само доказ како климатске промене узимају маха. Али, које су последице ако се настави тренд загревања?

Климатске промене, које су најмање десет пута брже него икада у прошлости планете Земље, повећале су штете и губитке, угрозиле животе људи и функционалност природних система, како у свету тако и у Србији. Процене показују да се Србија загрева више и брже од глобалног просека, а који иначе износи 1,5 °Ц, наводи се у "Програма прилагођавања Републике Србије на измењене климатске услове за период 2023-2030. године.

Фото: Профимедиа

 

Услед климатских промена, свет је тренутно за око 1,4 степена Целзијуса топлији од прединдустријског доба, а забрињавајуће прогнозе научника говоре да ће свет пробити границу загревања од 1,5 °Ц већ крајем ове деценије., преноси портал Клима101.

Иначе, глобална граница од 1,5 °Ц била је усвојена у Париском споразуму 2016. године када су тадашњи актуелни подаци и закони физике говорили да би заустављање загревања на тој тачки спречило многе екстремне последице климатских промена.

За Србију, пробијање глобалне границе од 1,5 °Ц би значио улазак у период у коме садашњи екстреми постају све чешћи, али и скупљи.

Наиме, како пише Клима101, Србија се већ загрева брже од глобалног просека - просечна годишња температура већ је топлија за више од 1,8 °Ц у односу на преиндустријско доба. Чешћи су топлотни таласи, дуже суше, интензивнији пљускови и већи притисак на водне ресурсе, пољопривреду, шуме, здравље људи и инфраструктуру.

"Свет на 1,5 °Ц за Србију већ значи климу у којој су године попут 2012, 2017, 2024. или 2025. мање изузетак, а више упозорење како може изгледати нова нормалност", истиче наш чувени климатолог др Владимир Ђурђевић који је више пута наглашавао озбиљност ситуације, упозоравајући да је свет на путу ка најгорим сценаријима глобалног загревања

(Блиц)