Српска православна црква и њени верници 21. маја славе Вазнесење Господње или Спасовдан. Овај празник пада 40 дана након васкрсења Христовог.
Стари људи су говорили да се у поноћ пред Спасовдан небо отвара и да ако тада искрено пожелите нешто, та жеља ће вам се испунити. Зато су многи остајали будни до поноћи и посматрали небо.
Нико у кућу не сме ни да помисли да изнесе ишта те вечери, јер би тиме, према веровању, благослов могао отићи из дома.
Обичаји на Спасовдан
Пре зоре, на Спасовдан Крстоноше походе записе – освештана стабла, најчешће храстове или неке воћке, махом дивље крушке. Носећи барјаке и крст, народ стиже под стабло записа, китећи га венцима цвећа и дарујући разним ђаконијама.
Те литије се приређују ради напретка усева (летине), кише и бољег берићета. Крстоноше иду у круг око записа, молећи се и певајући, док поп чинодејствује, а раније је понегде био обичај да свештеник у проврћено стабло ставља запис да “чува село од црва”. Таквих освештаних дубова има у многим крајевима, понајвише у Шумадији и Васојевићима. Сматрају се светим стаблима, која је грехота дирати, а камоли сећи.
На Спасовдан се не ради да гром не бије и, како верују у лесковачком крају, не дође на човека “лошотиња” и да инсекти не опустоше њиве. Посебно је био раширен обичај да се на Спасовдан по њивама, забранима, торовима, кошницама, баштама побадају крстови од лесквине (закршћавање летине), ако то није учињено на Ђурђевдан.