Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Српска православна црква у четвртак, 21. маја слави Спасовдан, дан кад се, по предању, Исус Христос вазнео на небо и сео са десне стране Бога. Спасовдан је такозвани покретни празник - увек се слави 40 дана после Васкрса, а с обзиром на то да је уписан црвеним словом у црквеном календару, многи су у дилеми да ли би тог дана требало да посте или не.
Вазнесење Господње, у народу познат као Спасовдан, један је од 12 Господњих празника. Обележава се увек 40 дана после Васкрса, а 10 дана пре Свете тројице, односно Духова - рођендана Цркве. Како се Васкрс увек слави у недељу, тако Спасовдан увек "пада" четвртком, а у народу постоји веровање да је управо овај празник најсрећнији дан у години. У црквеном календару обележен је црвеним словом, а многи су у дилеми да ли би на Спасовдан требало да се придржавају поста.
Фото: Depositphotos/dimaberkut
Дилема настаје управо због црвеног слова, којим се обележавају најважнији празници у православљу. С обзиром на то да Спасовдан не "пада" у време црквених постова, на овај дан се не пости – напротив.
У српском народу дуго је важило правило да од Нове године, која "пада" 14. јануара по јулијанском календару, до Спасовдана не би требало пити млеко, нити га користити за припрему јела. На дан Христовог Вазнесења обичај је био да се дан започне јагодама, како би цела година била слатка, односно повољна за напредак и здравље укућана.
Прочитајте још
Потом би домаћице на трпезу износиле цицвару, прво јело на бази млека које би укућани јели од Нове године по јулијанском календару.
Даљи обичаји налагали су да се за ручак на трпезу износи јагњетина, посебно у кућама које су прослављале Спасовдан као крсну славу.
Наши стари строго су се држали правила да на Спасовдан не одлазе на њиву и да никако не спавају током дана, јер се веровало да ће онај ко на Спасовдан дрема поподне бити поспан током читаве године.
БОНУС ВИДЕО:
