Власник Пинк телевизије, Жељко Митровић, последњих месеци обилази породице широм региона којима је потребна помоћ, а након бројних хуманитарних акција у Србији, овога пута упутио се у Сарајево.
Током боравка у главном граду Босне и Херцеговине посетио је самохрану мајку Бехзаду Незир и њено троје деце - Алена, Ему и Алмиру, који су остали без оца након трагедије на грађевини. Митровић је желео да породици пружи подршку и покаже да у тешким тренуцима нису сами.
Фото: АТА имагес/А. Ахел
Поред помоћи коју је уручио породици, Жељко је са пратиоцима поделио и емотивну исповест о свом односу према Сарајеву и људима из тог града, присетивши се периода када је као младић служио војни рок.
Како је навео, у Сарајево је прекомандован из Требиња након инцидента са надређеним официром, али је управо тај период касније постао једно од најлепших искустава у његовом животу.
Прочитајте још
- Ово троје малишана је остало без оца, јер је погинуо радећи на грађевини, али се мајка Бехзада Незир бори као лавица, овде у Сарајеву, да одгаји Алена, Ему и Алмиру! Можда никад нисам објаснио зашто на посебан начин волим Сарајево и Сарајлије! Давне 1985. године служио сам армију овде у Сарајаву, да будем скроз прецизан у Рајловцу у склопу "Ваздухопловно-техничке војне академије (ВТВА)" и школе стручних радника! Иако сам у Сарајево послат по казни јер сам у Требињу на обуци имао инцидент и претукао надређеног официра из Словеније који ми је опсовао мајку, цела касарна је била на мојој страни, укључујући и пуковника, комаданта касарне, који је био Сарајлија! Процедурално сам добио због туче 7 дана војног затвора али ми је комадант понудио да добровољно два пута дам крв и да ће ми то неутралисати затворску казну! Тако је и било! После обуке сам пребачен у Сарајево, заправо аеродром Рајловац, где је мој случај већ био увелико познат! И поред тога што је Рајловац требало да буде моја казна, био је најбоље што ми се десило у животу! Сви официри су некако скривено подржавали мој инцидент из Требиња а уместо казне, омогућили су ми и школовање на војним ваздухопловима на Рајловачким аеродромским полигонима! Највише официра у Рајловцу је било из Сарајева, добијао сам сталну дозволу за излазак у град и тада и направих огроман број познанстава и пријатељстава у Сарајеву! Чак су ми толерисали и пресвлачење у цивлно одело у тоалету хотела "Holiday In", што је по војним правилима било строго забрањено. То је разлог зашто се данас у Сарајеву осећам као и у Београду, у коме сам рођен, и зато ми је и важно, да се одужим Сарајлијама и да помогнем Сарајеву у што већој мери, а посебно овој породици Незир, коју је задесила зла судбина! Живи били драги моји Алене, Ема, Алмира и Бехзада!
Његова објава изазвала је велики број реакција на друштвеним мрежама, а многи су похвалили његов хумани гест и помоћ породици која пролази кроз тежак период.