Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Албанац Мухарем Ибрај током 1998. године одбио је да се прикључи такозваној Ослободилачкој војсци Косова и наставио је да ради као полицајац у Ђаковици. Због тога су му припадници терористичке ОВК убили шест чланова најуже породице. Ибрај од тада живи у Нишу.
После Кумановског споразума, за породицу Ибрај није било опстанка на Косову и Метохији. Сви су били на списку за ликвидацију. Зато су избегли. Има их свуда, од Ниша до Аустралије, али више никог у Ђаковици.
Мухарему су припадници ОВК убили шест чланова породице. Страдала су му, каже, три брата, син и два братанца. Разлог је, додаје, то што је он радио у полицији.
Фото: РТС принтскрин
"Нисам могао против државе"
- Ко је био против ОВК, он је настрадао на неки начин – или је убијен или киднапован. Ја сам рођен у овој држави, отац ми је рођен ту, ја нисам могао против државе - рекао је својевремено Мухарем Ибрај.
Сазнање да је поступио исправно јаче је, каже, од свих клевета које га прате у косовској јавности.
- Нису ни они на Косову задовољни сад. Задовољни су они који су крали, пљачкали, продали нашу децу... богати су, а народ – већина су сиромашни - рекао је Ибрај.
Фото: РТС принтскрин
Прошао је праву голготу
Због свог поштеног рада али и лојалности и оданости комшијама Србима и држави Србији са којима је живео деценијама на Космету, прошао је праву голготу.
ОВК му је, како се наводи на Фејсбук страници "Бомбардовање Србије 1999. - Да се никад не заборави", у лето 1998. послала писмо у којем су му запретили да мора да напусти полицију и придружи се њима.
Одлучно је то одбио. Терористи су му због тога у знак освете истог лета отели сина Кујтима и чак петорицу рођене браће, Ибера, Исуфа, Ису, Мухамеда и Јакупа.
Списак за ликвидацију
- Да је и он лично на списку за ликвидацију сазнао је још пре НАТО агресије, али је успео да се сачува. После повлачења српских снага из покрајине, Мухарем се доселио у Ниш где је и данас. Једном приликом је рекао: “Ја сам рођен у Србији и нисам хтео да издам ни Србију, ни Југославију“. Појавио се и у Хагу, где је сведочио о шиптарским злочинима на Космету током 1998. и 1999. године - наводи ова страница и додаје:
Eric Feferberg / AFP / Profimedia
- Због свега наведеног, годинама је потпуно раздвојен од остатка породице. Његова супруга и још четворо деце живе у једној европској земљи са статусом избеглица и он уопште не може да их виђа. Једна његова ћерка је остала да живи на Космету и после рата, али су јој запретили да ће првом приликом када буде отишла да посети оца у Ниш бити убијена по повратку заједно са својим дететом као и да ће је пронаћи у било којој земљи ако зато побегне. Мухарем је свог унука, од те ћерке, видео један једини пут у животу и то 1998. када се родио.
Иако је 22 године радио у полицији, није стекао право на пензију.
(Курир/РТС/ФБ Бомбардовање Србије 1999. - Да се никад не заборави)
