Одлуку је потписао председник Владе проф. др Ђуро Мацут.
На списку се налазе нека од најпознатијих имена на пољу књижевности, филма, опере и народне музике.
Према саопштењу Удружења драмских уметника Србије (УДУС), међу добитницима признања налазе се истакнути сценариста и филмски критичар Небојша Пајкић, прослављена оперска дива Јадранка Јовановић, као и познати хармоникаш Мирко Кодић који није крио срећу, те је саопштио лепе вести.
Фото: Милош Тешић/АТА имагес
Јадранка Јовановић је музичко образовање стекла на Факултету музичке уметности у Београду, где је дипломирала на два одсека, а потом и магистрирала соло певање. Њен успон био је метеорски – након дебија у улози Розине у „Севиљском берберину“, врата светских оперских кућа почела су да се отварају.Оно што је издваја од већине колега јесте чињеница да је наступала на најпрестижнијим сценама света. Певајући у миланској Скали, стајала је раме уз раме са највећим именима светске оперске сцене, попут Пласида Доминга и Хозеа Карераса. Њена „Кармен“ остала је упамћена као једна од најстраственијих интерпретација, док су наступи у градовима попут Рио де Жанеира, Токија и Барселоне потврдили њен статус глобалне диве.
Прочитајте још
Мирко Кодић је свој музички пут започео под утицајем великана попут Витомира Животића. Специфичан по свом „експлозивном“ стилу свирања, који карактеришу брзи трилери и дубока емоција, успео је да надгради стил својих претходника и створи аутентичан „Кодићев печат“ који се изучава у музичким школама широм региона. Његова кола, као што су „Санела“, „Влашки скок“ и „Цигански рафал“, данас су обавезан репертоар сваког озбиљног инструменталисте. Иако је његов солистички рад импресиван, Мирко Кодић је нераскидиво повезан са највећим именима народне музике. Био је кључни сарадник Шабана Шаулића, пратећи га на стотинама концерата и албума, чиме је запечатио звук „златног доба“ фолк музике. Оно што се често истиче у његовој биографији јесте чињеница да је управо он „открио“ Светлану Цецу Ражнатовић, препознавши њен таленат док је још била девојчица и тиме јој отворио врата ка естрадном врху.
Фото: Антонио Ахел/АТА имагес
Признање су такође добили:
• Књижевни преводилац Зорислав Паунковић
• Издавач Жарко Чигоја
• Музички уметник Урош Дојчиновић
• Ликовна уметница Невенка Стојсављевић
• Филмски редитељ Горан Радовановић
На листи награђених налазе се и инструменталисти Мирољуб Јанковић и Бошко Вујачић, академски вајар Славе Ајтоски, археолог др Миомир Кораћ, продуцент Зоран Трифуновић, као и глумац и редитељ Фриђеш Ковач. Признања су уручена и стручњацима у култури Радивоју Бојовићу и Верољубу Трајковићу.
Посебним решењем Владе Србије, списак је проширен на још пет истакнутих имена која су оставила дубок траг у култури.
• Књижевници Драган Станић и Владимир Пиштало
• Музичка уметница Благица Бети Ђорђевић
• Вокални солиста Недељко Билкић
• Социолог културе Зоран Аврамовић
Ово признање, у јавности познато као "национална пензија", подразумева доживотну месечну накнаду. Износ се исплаћује у висини просечне нето зараде у Србији за јул претходне године, према званичним подацима Републичког завода за статистику.
Исплата накнада вршиће се посредством Министарства културе, а почиње месец дана након доношења решења. Одлука о додели донета је крајем децембра, а потписао ју је премијер Ђуро Мацут.
(Ало)