Аца Лукас једном приликом говорио је о серији "Сабља", чија је тема била убиство премијера Зорана Ђинђића и ситуацији у земљи пре и након 12. марта 2003. године.
Лукас је био ухапшен за време полицијске акције "Сабља", а неколико година касније отворено је говорио о данима које је провео у затвору.
Фото: АТА имагес/Антонио Ахел
"Затвор ми је био супер"
- Када сам дошао у затвор првих дана, од свих људи који су били, а било их је 34, ја сам знао њих 30. Пошто сам ја тамо правио хаос, виленео, онда је један од тих које познајем дошао и рекао ми: "Шта се дереш будало једна, шта драмиш?! Седи ту. Ту си где си, не можеш напоље." Он ми је тада рекао и једну круцијалну реченицу која може да се примени за све у животу, а то је: "Све што ти се сада деси, једног дана ћеш се томе смејати!" После неколико месеци сам изашао. Из ове перспективе ми је супер. Све прође. Тако да, тај затвор ми је из ове перспективе био супер, јер сам се одморио, наспавао. Лице ми је било као код бебе - говорио је тада певач у емисији "Четири и по жене".
Аца је тада открио и коју ситуацију из затвора никада неће заборавити.
Прочитајте још
Фото: АТА имагес/А. Ахел
- Има прича када сам ја певао у затвору, то је озбиљнија и тужна прича. Ја сам тада још увек био у Централном затвору и чекао сам суђење и онда су ме, пошто сам био ВИП бацили у такозвани "Хајат". Тамо је, у том делу било нас шест. Тада је ту био генерал Павковић, ја сам лежао у ћелији са покојним Бошком Радоњићем, Раде Булатовић је исто био са мном у ћелији. У ћелији поред нас су исто били неки људи и између осталог је био и капетан Радић ког су једно вече одводили у Хаг. То је било језиво, дешавало се у два сата ноћу, мртва тишина и ми знамо да га одводе. Онда чујеш како се паркирају кола и чујеш кораке како човека воде... Сав сам се најежио док причам... Он је волео музику и знао је да сам ја поред у ћелији и пошто је обожавао песму "Остарићу нећу знати", када су га одводили ја сам почео да певам и онда је кренуо са мном цео блок да пева и онако баш је језиво и потресно изгледало - причао је тада Лукас.
Фото: АТА имагес/А. Ахел
Пиштољ у спаваћој соби
Певач је једном приликом за Курир и открио зашто се нашао иза решетака.
- Пиштољ ми је био у спаваћој соби, у жениној ташни. Кад је полиција дошла и питала ме да ли у стану имам нешто од оружја, одмах сам га извадио и предао им. Направили су записник и одвели ме у Централни затвор - присетио се певач и говорио о првим сатима у затвору.
Фото: Antonio Ahel/ATAImages
- Довели су ме у затвор око три-четири ујутру. Нико од затвореника то није знао. Када сам ушао у ћелију, гледао сам где има слободан кревет да легнем. Пошто сам био измрцварен, заспао сам. Будим се ујутру и чујем: "Јесте, није, ма јесте, ма није". Помислим, шта је сад? Кад оно четири главе гледају у мене. Покушавају да провале да ли је то Аца Лукас. То ми је било симпатично и одмах сам им рекао да сам то ја. Било им је непојмљиво да се пробуде у затвору поред Лукаса - причао је тада Аца.
- Због мене су нас све једног дана извели напоље. Поређали су нас у ходник и скинули до голе коже. Испретурали су нам ствари због тога што сам урлао. Стајали смо голи напољу и седам полицајаца је дошло испред мене и обратило ми се: "И шта ћемо сад? А, Лукас, причај! Мало си горе, мало си доле." Одговорио сам једном: "Ја сам ту месец, два, три, а ти си цео живот, ти из затвора изаћи нећеш" - говорио је Вуксановић.