Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Партнерство између Путина и председника Турске, Реџепа Тајипа Ердогана, заправо је одувек било двозначно, а неко се време чак чинило да би их рат у Сирији могао увући у директан сукоб. Анкара је подржавала побуњенике који су хтели да свргну Башара ал-Асада, бруталног сиријског диктатора, док је Москва интервенисала како би га подупрла.
Међутим, на крају су обе силе нашле компромис.
Примера ради, кад је Турска 2016. године покренула упад у северну Сирију, то је могла учинити само зато што јој је то допустила Русија, која је у то време контролисала сиријски ваздушни простор. Турска је, пак, наметнула ограничења помоћи побуњеницима. Такви аранжмани одражавали су разумевање двеју страна које су појачавале свој утицај или толерисале присутност на корист обе.
За Путина, корист је била турска сагласност с Русијом која настоји да потврди своју моћ у Сирији и другде на Блиском истоку. Ердоган је, пак, имао користи од регионалног савезника у време када су му односи са НАТО-ом били напети.
Фото: AA/ABACA/Abaca Press/Profimedia
У почетку је Ердоган био млађи партнер, али рат у Украјини променио је равнотежу. Изолован од Запада, Путин се све више ослањао на турског председника, који је одбио да се придружи санкцијама Запада. Турска је постала средиште руске трговине, улагања и енергетских токова, а Анкара је имала све већи утицај.
Прочитајте још
Права прекретница у партнерству догодила се када је ал-Асад свргнут крајем 2024., а Русија, заглављена у Украјини, није му прискочила у помоћ. Уместо тога, Москва је брзо реаговала и покушала да створи везе с привременим сиријским вођом Ахмедом ал-Шаром и настави да опскрбљује земљу нафтом.
Руси су се нашли у позицији да морају да преговарају с владом у којој су људи које су годинама бомбардовали, док се Турска, која је подржавала побуњенике, појавила као нова доминантна снага. За Турску је то прилика да се репозиционира као кључни савезник НАТО-а, ребалансира свој однос с Русијом и помогне Украјини да ствара нове односе на Блиском истоку.
Фото: Arda Kucukkaya/AFP/Profimedia
У априлу је украјински председник Володимир Зеленски, путујући турским државним авионом, први пут посетио Сирију како би разговарао с ал-Шараом и турским министром спољних послова о војној и енергетској сарадњи. Турска је укључена у обнову сиријске војске, а за Украјину је то прилика да допринесе својом стручношћу у војној производњи и ратовању дроновима, обликованој годинама рата с Русијом, док истовремено негује однос са земљом која је некоћ била у фокусу Москве.
Украјина већ капитализује на иранском рату, негујући војне везе са заливским државама. Зеленски је брзо настојао да искористи украјинско искуство, шаљући тимове противваздушне одбране у Катар, Саудијску Арабију и Уједињене Арапске Емирате. Турска, која има снажне војне везе са Заливом, види растућу улогу Украјине као допринос односима Анкаре, што ће јој омогућити проширење онога што нуди. За Русију, која је годинама развијала ближе економске и безбедносне везе са заливским монархијама, ова је промена још један корак уназад.
Фото: Bruno Press/ABACA/Abaca Press/Profimedia
Украјини су преко потребни савезници и извори прихода, а улазак на Блиски исток утврдиће њену улогу пружаоца безбедности. То што Ердоган помаже да се отворе врата Украјини јасно наглашава Путинову све мању способност пројектовања глобалне моћи и колико се тога променило. Јасно је да Анкара више не балансира између Москве и НАТО-а те окреће терен против Путина.
Пад Русије дао је Турској, након деценије покоравања Москви, слободу да следи своје интересе, а од тога користи има и Украјина.
БОНУС ВИДЕО
