Са свега петнест година започео је музичку каријеру. 1962. године у вокално-инструменталном саставу “Златни дечаци” наступа најпре као гитариста, а убрзо и као певач. Са њима је провео пет година. Била је то једна од првих југословенских рок група, углавном су свирали обраде страних хитова, касније и ауторске песме, од којих је најпознатија “Чудна девојка”.
Након “Златних дечака” Боба постаје члан мушко-женског квартета “Оне и они” у којој су осим њега наступали Миња Субота, Лидија Кодрич и Далиборка Стојшић. (Може се рећи да су били претеча “АББЕ”).
На Београдском пролећу 1970.године Боба је извео свој највећи хит, чувену “Обриши сузе драга”. Постао је изузетно популаран,па је одлучио да започне соло каријеру. 1971.године напушта групу “Оне и они” а Жарко Данчуо ускаче на његово место.
А, почео је да пева случајно. На мору, да би се допао једној девојчици. Допало се девојчици, али и другима. И врло брзо наметнуо се посебним стилом и гласом. И баш у време када је у Београд стигла прва плоча Елвиса Прислија, Боба Стефановић је добио први ангажман у клубу “Еуридика”. А онда су почели да стижу позиви са радио-станица. Са групом добрих другара основао је “Златне дечаке”, прву, како се некад звало, вокално-инструменталну групу (ВИС) код нас. Постали су популарни, али не и дуготрајни.
Прочитајте још
Боба није лио сузе за њима, јер су га убрзо прославиле “сузе радоснице”. Бобине “Сузе” постале су симбол домаћег евергрина, омекшавајући најтврђа женска срца. Успех те песме објашњава лепом, певљивом мелодијом и искреним текстом. Композиција је додирнула многа срца и душе. Златни дечак за њу је добио пет златних плоча. А онда су кренуле “Кажи ми да још си увек сама”, “Чувај се ватре срца мог”, па онда “Руже”…
Следиле су потом године успона са групом “Оне и они”. Казује да се тих давних дана забављао са Лидијом Кодрич, а добар друг је био и са Далиборком Стојишић, која је била мис Флориде. А једне недеље придружио им се и Миња Субота. Готово нехотице, десет година пре чувене “Абе” ова четворка је дрмала, нарочито у бившем Совјетском Савезу.
Пре “наше Абе”, Боба је харао целим балканским регионом. Давних година на фестивалу “Златни јелен” у Брашову, у Румунији, успео је да победи и чувеног Хулија Иглесијаса. Боба је био први, а чувени Шпанац тек пети. Певао је и са Клифом Ричардом, а отварала су му се и врата париске “Олимпије” и ланца “Шератон” хотела.
Mnogi nažalost danas ne znaju ko je, a ušao je u istoriju domaće muzike.
Prema istraživanju austrijske akademije svrstan je u jedan od pet najlepših glasova sveta. Ne samo da se ne zna to, već nije poznato i da je bio izvrstan slikar. Uglavnom su mislili da on samo nešto “slika” kad nema dovoljno koncerata, čisto da ubije vreme.
Osim darova za muziku i slikanje, imao je i dar da sjajno prenese znanje, da piše, govori strane jezike, a vrlo često je pokazivao neverovatno interesovanje za filozofiju, psihologiju, religiju, istoriju….
Sve ono što su ljudi imali prilike da vide - da svira klavir, gitaru, usnu harmoniku, bubnjeve - sam je naučio. Toliko samouk i svestran, a opet današnjim generacijama eventualno prepoznatljiv po pesmama “Obriši suze draga” i “Kažu mi da još si uvek sama” koje nije čak sam pisao, već su mu date tek da ih maestralno interpretira i tako im udahne večni život.
Važio je za velikog srcelomca. Posle brojnih ljubavnih “turbulencija”, skrasio se u trećem braku. Sreću su mi donele i tri ćerke.
Umro je u Beogradu 9. februara 2015. godine u 69. godini života.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
