Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Летелица је, како пише Smithsonianmag.com, у петак пројурила небом максималном брзином од око 1.148 километара на сат, односно Мах 1,1, на висини од 13.228 метара, путујући брже од брзине звука.
Рекордни лет трајао је 81 минут, а изведен је у ваздухопловној бази Едвардс у јужној Калифорнији. Како указује портал, достизање ове прекретнице приближава агенцију НАСА корак ближе ка постизању “тихог” наџвучног лета.
- Први суперсонични лет X-59 сведочи о трајном америчком лидерству у науци, инжењерству и ваздухопловним иновацијама - рекао је у саопштењу Мајкл Крациос, помоћник председника за науку и технологију и директор Канцеларије за научну и технолошку политику.
Шта ово значи
Док се авион креће, он потискује молекуле ваздуха и изазива ширење акустичних таласа у свим правцима од летелице. Таласи се крећу брзином звука, која може да варира у зависности од висине, температуре и других фактора.
На пример, звук путује брже кроз топлији ваздух него кроз хладнији.
Прочитајте још
Пробијање звучног зида (Мах 1) значи да се објекат креће брзином већом од брзине звука узимајући у обзир све те факторе. Када авион пробије звучни зид, акустични таласи који се шире испред њега више не могу да му се склоне с пута, па се нагомилавају и формирају ударне таласе. То сабија ваздух и ствара покретну разлику у притиску која производи снажан “звучни прасак” када стигне до људског ува, пише Smithsonianmag.com.
Историјски лет
Први авион који је пробио звучни зид, “Бел X-1”, користио је ракетни мотор. Историјским летом управљао је капетан америчког ваздухопловства Чарлс “Чак” Јигер 1947. Војни авиони који су развијени након тога укључили су сазнања добијена током тестирања ове експерименталне летелице.
Фото: NASA/Ferrari/Profimedia
Међутим, заглушујући прасци које су стварали “Бел X-1” и друге наџвучне летелице могу да буду ометајући и узнемирујући за људе у подручјима преко којих се одвијају наџвучни летови, због чега је Савезна управа за ваздухопловство 1973. забранила такве летове изнад копна у САД. Али, НАСА је током последње деценије радила на развоју летелице која може да пробије звучни зид уз благи удар уместо гласног праска.
- Увек се шалимо да је X-1 пробио звучни зид, а да ми сада покушавамо да га поправимо. Његов звучни прасак неће бити довољно гласан да га људи примете. Биће попут удаљене грмљавине или затварања врата аутомобила вашег комшије, нешто што се стапа са свакодневним животом - рекла је ББЦ-у 2023. Кетрин Бам, руководилац НАСА пројекта ЛБФД, који надгледа развој X-59.
Авион који је надгледао лет надјачао све звукове
НАСА је 2018. доделила компанији “Локид Мартин” уговор вредан 247,5 милиона долара за изградњу X-59. Резултат је авион дуг око 30,5 метара, са изузетно оштрим, игличастим носом, дизајниран да разбија ударне таласе, који је први пут полетео прошле јесени.
- Од првог лета авиона 28. октобра 2025, тим је остварио огроман напредак, са 16 летова током последњих 90 дана и уласком у стабилан ритам тестирања - рекао је у саопштењу администратор НАСА Џаред Ајзакмен.
Када је авион у петак пробио звучни зид, НАСА није могла да измери његов ниво буке због пратећег авиона који је надгледао лет и надјачао све звукове које је производио X-59.
Фото: NASA/Ferrari/Profimedia
Дешавања тек следе
Према НАСА, још важнији догађај требао би да се одигра за неколико дана. Очекује се да ће авион обавити свој први лет у “условима мисије”, током којег ће достићи крстарећу брзину од 1.489 км/х (Мах 1,4) и висину од приближно 16.764 м.
Током тог лета такође ће га пратити други авион.
Касније фазе тестирања, како јер екао портпарол агенције Пол Бринкмен, укључиваће изоловање (издвајање и мерење) звука који производи X-59 при наџвучним брзинама. Будући летови одвијаће се и изнад америчких заједница како би агенција прикупила повратне информације о томе како становници доживљавају тај удар. Ти подаци ће се потом поделити са америчким и међународним регулаторима како би помогли у успостављању нових стандарда буке, наводи “Аероспејс Америка”.
- Мислим да би X-59 могао да буде веома значајан. По први пут демонстрирате на стварној летелици да је могуће створити тихи звучни прасак, а то може да отвори врата комерцијалној индустрији да почне да гради овакве авионе - рекао је ББЦ-у Кристофер Комбс, машински инжењер са Универзитета Тексас.
БОНУС ВИДЕО
