Радош Бајић говорио је о томе како је у време Слободана Милошевића био забрањен у свим медијима.

- Године 1996. добио сам позив са високог места да се инволвирам у политички живот и да постанем члан Дирекције југословенске левице у оснивању. Ја сам то одбио. То је било страшно време и ја сам имао снагу да то одбијем иако је то било врло ризично. Ја сам одмах знао да ћу одбити, али рекао сам им то сутрадан да бих добио мало на времену. Истог тренутка када сам ја једној осветољубивој власти рекао: "Хвала не", моје име је било прецртано свуда. Комплетан кастинг у РТС-у, у кинематографији, где год је ко поменуо моје име, постојала је директива да ја апсолутно више не постојим - испричао је Бајић.

 

Фото: АТА имагес/Антонио Ахел

 

 

Он је објаснио да је у периоду од педесет година, његова каријера заправо трајала само четрдесет.

- Знате зашто? Зато што од 1996. до 2006. године ја нисам снимио ни један кадар. Нисам се појавио ни у једној телевизијској емисији. Нисам дао ни један интервју. Ја сам практично напустио професију 1996. године - испричао је Бајић у подкасту Бизнис приче.

Он је говорио о свом одласку у Русију током тог периода како би се бавио неким другим пословима јер је то био једини начин да његова породица преживи.

- Бавио сам се спољном трговином и имао сам веома великог успеха и у томе. Био сам један од највећих увозника вештачких ђубрива у Србији. Онда сам налетео на мину. И о томе сам говорио у медијима. Ја то нисам знао, свако сазнање се плаћа, свака цена се плаћа. Не знам како је то данас, али тада је словило да извоз свих стратешких роба из Русије: гвожђе, цемент, угаљ, кокс, вештачка ђубрива, да то све контролише руска мафија у сарадњи са ФСБ-ом, њиховом службом безбедности. То је просто модалитет - објаснио је Радош Бајић.

Нажалост, иако је био врло успешан у овом послу и имао успеха, дошао је у околности да је био преварен и изманипулисан.

Фото: АТА имагес/А. Ахел

 

 

- Огромна средства која смо уплатили за аванс да би нам одређена роба и бродови стигли у Србију су пропали. Никада та роба није дошла. Новац је испарио и онда сам ја у агонији око свега тога, у тој великој пљачки у којој сам био оштећен, да бих видео шта се с тиме догађа, ја сам отишао у Русију и то је било пресудно да сам данас жив. Ја сам отишао и тамо су ме видели неки људи и онда су ме амнестирали у том смислу и опростили ми живот - присетио се редитељ.

Данас помирљиво прихвата ситуацију у којој се нашао пре толико година. Схвата да је све те ствари чине живот и не мисли да се њему десило нешто што никоме другом на свету није.

- Не откривам ја Америку. Ја нисам никада ни са каквим криминогеним контактима и искуствима имао везе. То нису моје вредности. Ако сам нашао динар да је испао, ја сам се сагнуо и рекао: "Чије је ово људи"? На известан начинс ја сам спознао кодекс те такозване крупне мафије. Не говорим о онима који џепаре по аутобусима, него о нечему што је мафија и што је дубока држава. Они не ликвидирају дужнике. Ако им ви дугујете пет хиљада евра, педесет хиљада евра, пет милиона евра, они неће да вас ликвидирају због тога што не можете да платите. Они ће да вас заливају као саксију. Држаће вас да бисте ви то вратили. Помоћи ће вам да дођете до тога да ви то некако вратите. Кога они ликвидирају? Ликвидирају оне који су њима повериоци, оне који потражују од њих - објаснио је Бајић како функционишу ствари.

Фото: Антонио Ахел/АТА имагес

 

 

Данас је он захвалан Богу што је све добро прошло. Иако је изгубио новац, признаје да му није длака са главе фалила, нити да је било ко било када само руку спустио на њега, а камо ли нешто више.

- Ја сам отишао на одмор код тог свог партнера да видим шта се догађа. Тамо сам схватио заправо да је враг однео шалу. Вратио сам се овде са свешћу да морам да се ишчупам из тог банкрота. То је био банкрот моје спољнотрговинске фирме. То се завршило тако да смо моја породица и ја извршили све могуће обавезе према свим нашим добављачима, купцима чија су средства била део аванса који смо ми уплатили за робу која је требало да нам дође. Требало је ту времена, али испунили смо све обавезе према свима, према држави, према банци и онда сам ја донео одлуку да се та фирма затвори - рекао је Бајић.

Након агоније коју су преживели, Радош и његова породица кренули су у нови живот. Он истиче да је увек радио добронамерно и искрено, али и да је био врло способан за бизнис, који му је и поред свега тога пропао без његове кривице.

Фото: Antonio Ahel/ATAImages

 

 

- Има једна ствар због чега сам ја имао успеха. Имао сам успеха у томе јер су моји купци били сељаци. Мени су људи веровали. Ја никога у животу нисам обмануо и преварио. Кад је било у питању формирање цена за одређене производе, ја сам увек, као сељачки син који је знао шта је мука, ишао сам са најнижим маржама. Ту сам имао најбоље цене у односу на конкуренцију. Због тога је све то ишло тако - закључује редитељ.

(Информер)

БОНУС ВИДЕО: