Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Ведрана Рудан бори се са карциномом, а своје мисли и запажања, дели са људима на свом блогу. Ведрана око себе има људе које воли, сина и мужа, а како пише: "Живот је ипак леп"
Колумну коју је Ведрана објавила на свом блогу рудан.инфо преносимо у целости:
"Данас сам уз помоћ мужа била у граду. Осјетила сам да ће моје ноге то издржати. Таxи нас је довезао до врата Неуротха. Преломила сам. Ипак сам узела слушни апарат јер ми је живот у бурету постао неподношљив. Што то говори онај тко у мом правцу отвара уста?
Фото: АТА имагес/З. Мандић
Чудан живот живим ја која већ двије и пол године молим смрт. Ових ми је дана, држала сам то бесмисленим, муж, док сам била у болници купио специјални кревет и столицу коју зналци називају “принцезом”. Живот ми се одвија у дијелу дневног боравка.
Прочитајте још
Не ходам, имам колица, руке ми се тресу, у устима ми цвату афте, од чега, данас тко зна након колико времена чујем, вид ми је замућен.
Не занимају ме ратови, мирови, људи. Кратак ми је дах, избјегавам изговарати дуге реченице и глумим како ме не занима што кажу доктори. А хватам се за сваки њихов поглед и покушавам вјеровати у осмијехе.
И ти људи, непознати људи с којима се срећем у ходницима болнице, сватко у својим колицима, говоре ми исто: “Драго нам је да сте с нама. Каква таква.” Ја им онда објашњавам да желим смрт и покушавам не плакати.
Фото: Јутјуб принтскрин/Недељом у 2
Па се питам, кад сам сама, желиш ли умријети или ти је ипак сваки сусрет, сваки поздрав продавачице крумпира која зна да је њезин купац твој син знак да те нетко воли и да можда зато…
Ово понављам јер ми не иде у главу. Никад нисам мислила да ће ми моје бебе једном бити носачи среће у старости. Да ћу с једним мушкарцем провести четрдесет година и да ће ми бити медицински брат.
Објашњавам му да желим смрт и коначно мир па ипак данас имам апаратић у уху?
“Уживај у животу, ја умирем али ти мораш знати колико је живот лијеп. Лијеп!”
Да ми нетко гарантира да ћу још једном бар три дана бити здрава као некад… Јеби га.
Фото: Милена Анђела
Стара сам и бојим се онога што ме чека. Да ми је нетко рекао да живот постоји и у дванаест квадрата и да те може усрећити поздрав непознате продавачице крумпира и похвале Нивес која ти ломи ноге на терапији да би могла устати из кревета…
Нитко ми ништа није рекао. Јучер сам била код фризера. У мене је гледало чудно биће. Кортићи? Смрт? Једва сам савладала три корака до излазних врата. Али ипак опране косе.
"Да сам знала живот би ми био радост и смех"
Радујете ли се животу? Знате ли какав би могао бити? Да сам ја знала мој би живот био и радост и смијех и опуштено вриштање у мору и кад је младост била иза мене. Нисам знала. Мислила сам да се моја срећа крије од мене и чека ме тамо далеко.
Данас, сада, овога трена кад сам сигурна да без помоћи нећу сићи са кревета, а онда то значи…
Радујем се апаратићу у уху."
(Еспресо)
БОНУС ВИДЕО:
