Свирепо убиство Ивановог друга: "Убица седео у ланцима"

Познати певач деведесетих, Иван Гавриловић, проговорио је о свом односу са људима "са оне стране закона" тог времена са којима се дружио. Са Бранком Јефтовићем Јоргом се прибатно дружио, а изузетно му је тешко пало када је он убијен.

Иван Гавриловић био је посебно близак са Бранком Јефтовићем Јоргом, који је ликвидиран 30. октобра 2004. године на углу Његошеве и Улице Коче Капетана у Београду. Његов убица био је злогласни припадник "земунског клана" Сретко Калинић.

Фото: Новости

 

- Јорга је био мој добар другар, играли смо фудбал заједно. У једном моменту, тај Сретко Калинић га је убио... Прође неко време и зове мене неки новинар и каже: "Изјављено је да сте били у друштву са Јоргом док је овај (Сретко Калинић) пикирао да га елиминише..." Ја запрепашћен, стварно нисам имао појма о чему се ради. И онда сам после отишао да демантујем то - испричао је певач.

Одлазак у судницу за њега је био трауматичан, нарочито тренутак суочавања са убицом свог пријатеља.

- Није било пријатно. Ја улазим у судницу, кад он тамо седи у ланцима... Треба да ударим у звучник, ја се изгубио. Адвокат ми говори: 'Кад уђеш у судницу, не смеш да се зезаш, оно није твоје '200 на сат', мораш да будеш озбиљан - присетио се Гавриловић.

Филмска бекства са Маријом Милошевић

Поред прича из подземља, Гавриловићев живот деведесетих обележила је и веза са Маријом Милошевић, ћерком тадашњег председника Слободана Милошевића. Њихов однос био је праћен сталним присуством обезбеђења, од којег су у више наврата покушавали да побегну како би имали мало приватности.

- Она је морала да има обезбеђење и нигде није могла да изађе сама. Ми смо чак и бежали, она је имала неки свој ауто који је чувала, прескочимо зид и побегнемо - испричао је Гавриловић у подкасту "На крилима змаја".

Фото: Новости

 

У једној од таквих анегдота случајно је учествовао и Иванов отац. Присећајући се једне луде ноћне вожње у којој су покушали да измакну пратњи, певач је описао како је изгубио контролу над возилом.

- Једном смо се залетели и промашили излаз у Хитну помоћ. Не знам ко је возио, али смо повезли мог ћалета и ваљда сам га ја нагазио и видим да ми нисмо уопште у улици Кнеза Милоша где треба да идемо, него горе ка Дедињу. Али пошто сам већ добро нагазио нисам имао где, кренуо сам да кочим и ударио сам у рампу. Рампа се диже и искриви се, мој ћале је изашао и почео да псује. Окренуо се, а ту је већ била полиција да се хишта не зна и позову га, а он каже: 'Не, не, нисам ја са њима то су лудаци - препричао је Иван кроз смех.

(Блиц)