Тадашњи председник САД је потписао донету одлуку 4 дана касније што је започело 20-годишњу борбу против тероризма.
Фото: Танјуг/АП, ББЦ
Ауторизација војне силе (АВС) је подразумевала борбу против терористичке групе Ал-Каида и авганистанских талибана, две групе које су сматрали одговорним за терористичке нападе 11. септембра. Ова одлука је протумачена као борба против других милитантних група.
Под окриљем ове одлуке су покренута војна дејства у, између осталих, Авганистану и Ираку.
Фото: Танјуг/АП
Једина која је гласала против је Барбара Ли, која је и даље представник Калифорније у доњем дому Конгреса. Она је критиковала одлуку као ''бланко чек'' за било какву војну акцију без дебате.
Бизнис Инсајдер је навео да је АВС коришћен да би се дозволила војна дејства у Авганистану, Филипинима, Грузији, Јемену, Џибутију, Кенији, Етиопији, Еритреји, Ираку и Сомалији.
Прочитајте још
ТАЛИБАНИ ПОДИГЛИ ЗАСТАВУ НА ПРЕДСЕДНИЧКОЈ ПАЛАТИ: Власт је освојена, пао је цео Авганистан
11:41
БАЈДЕН ПОБЕГАО ОД НОВИНАРА: Није одговарао на питања
10:12
ШАБЛОН АМЕРИЧКОГ ИНТЕРВЕНЦИОНИЗМА: Југославија, Либија и Авганистан - логичан исход америчке политике
13:16
ТАЛИБАНИ ''САХРАНИЛИ'' САД И НАТО: Званични ''Дан слободе'' (ВИДЕО)
09:16
