Драган Стојковић Босанац први пут је проговорио за домаће медије о моменту када је успео да спаси свој живот, истакавши да када му се слошило није мислио ни о чему, већ је тражио да се позове хитна помоћ.
Он се сада присетио те тешке вечери када му је нагло позлило у згради, па је у детаље описао како је текла драма у којој су му у помоћ притекле супруга и ташта.
Фото: Antonio Ahel/ATAImages
- Моја супруга има стан у Коњицу без лифта и почео сам да се замарам све више и више. И то једно вече враћао сам се у стан и на петом спрату само видим да се навлачи мрак, нестаје ваздуха, али не осећаш гушење. Тако је лако умрети људи, то је невероватно. Сад је ово врло озбиљна ствар. Био сам свестан, држао сам се за ограду. Дуња је стајала иза мене, а моја покојна ташта Зора је отворила врата и кренула према мени. Ја сам рекао: "Зови хитну помоћ, готов сам." - испричао је он, а потом наставио.
- И ја сам се спустио. Ташта ми је придржала главу да је не разбијем. Хвала Богу, није ништа било. То је можда трајало један минут да сам био у потпуној не свести. Већ је стигла хитна помоћ. Коњиц је мали и хитна је стигла за два-три минута. Пребацили су ме у болницу. И они су ме прегледали и рекли да је то кардиолошки, да хитно идем за Београд, али да не возим ауто, али сам ја возио - присетио се Стојковић.
Фото: З. Јовановић/АТА имагес/А.А.
Након што је дошао у престоницу, Босанац се суочио са суровом истином и језивом прогнозом лекара. Он се присетио и Саше Поповића који га је у најтежем тренутку спојио са адекватним стручњацима. И сам истиче колико је захвалан Поповићу.
- Није била никаква полна болест. Ту сам захвалан док сам жив Саши Поповићу који ме спојио са једним дивним човеком, лекаром, кардиологом на Дедињу, који ми је помогао изузетно. На томе сам прво захвалан Саши што ме спојио са њим, а посебно њему и наравно свим лекарима на Клиничко-болничком центру Дедиње. Оперисана ми је срчана валвула или срчани залистак - истакао је хармоникаш.
ФОТО: АТА Антонио Анхел
Да ситуација није наивна, говоре о томе и речи доктора које је Босанац пренео за магазин "Свет", као и детаљи саме вишесатне интервенције.
- Кад сам дошао у Београд, доктор ми је рекао: "Господине, вама је остало три године живота ако ово одмах не оперишете". Све се завршило за неколико дана јер сам био стварно ургентан. Није то била никаква протекција. Када сам други, трећи дан у болници лежао, па су ме боеле руке, рекао сам: „Докторе Мићевићу, што ме боле руке?" Па каже: „Шест сати си овако лежао док смо те оперисали". Била је тешка операција, јер сам ја у несвест пао у Коњицу - био је искрен Босанац.
(Свет)