Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Некадашњи фудбалер нема проблем да каже оно што мисли, а због тога често изазива пуно пажње у Србији. Недавно је његово име обишло Европу због контроверзног коментара након једне утакмице на актуелном Светском првенству.
Његова животна прича је прилично занимљива, а посебно тврдња због чега није играо за репрезентацију на једном Светском првенству.
Дејан Рамбо Петковић није једини фудбалер који тврди да му је тражена огромна сума новца како би се нашао на списку путника за Мундијал у Француској 1998. године.
Фото: РТС принтскрин
Слично непријатно искуство имао је Раде Богдановић. Он је у једном интервјуу за "Телеграф" открио да су му за место у репрезентацији Југославије тражили 50.000 марака.
Прочитајте још
Раде је одбио непристојну понуду, па је на Мундијал отишао други фудбалер.
- Јесте, истина је. Тражио ми је један новинар чији син је ишао у школу са покојним Батом (Бранком) Булатовићем, тадашњим генсеком репрезентације. Тражио ми је 50.000 марака да играм. Ја нисам хтео да платим и онда су одвели једног играча на Светско првенство у Француској који до тада није ни играо за репрезентацију - тврдио је Богдановић у интервјуу за "Телеграф" пре готово деценије.
Раде је истакао да би "куповином" места у репрезентацији његова каријера вероватно касније ишла у другом правцу, али једноставно није желео да укаља образ.
- Образ ни за шта не дајем - иза сваке своје речи стојим. Даш 50.000 хиљада и направиш врхунски уговор. Ја сам тада могао, када сам одлазио из Атлетика, да потпишем за Астон Вилу. Менаџер Виле у јулу месецу зове Атлетико и шаље авион на аеродром. Ми на аеродром, зову из Атлетика и кажу: "Враћај се, nе можеш да добијеш радну дозволу". Имао сам три наступа за репрезентацију, требало ми је шест. Опуштено сам могао да купим себи неколико утакмица за национални тим. Могао сам да платим тих 50.000, одем на Светско првенство, изгурам још три четири пријатељске и ко зна у ком правцу би ми ишла каријера.
Фото: АТА имагес/А. Ахел
Богдановић је завршио каријеру са три одиграна меча за репрезентацију Југославије.
Фудбалску каријеру је започео 1987. године у родном Сарајеву у екипи Жељезничара. Пет година касније је отишао у Поханг Атомс из Јужне Кореје. Брзо је постао најбољ играч у тиму и након четири сезоне прешао је у јапански Џеф Јунајтед.
У лето 1997. године се вратио у Европу. Потписао је уговор са Атлетиком из Мадрида који је са клупе тада предводио српски стручњак Радомир Антић. Био је на позајмици у Бреди 1998. године, а затим је отишао у Бундеслигу, у екипу Вердера. У сезони 2002/2003 је играо за Билефелд, да би касније отишао у Ал Вахду где је и завршио професионалну каријеру.
Нажалост, другу страну приче никада нећемо сазнати, јер су актери у међувремену преминули. Наиме, председник ФС Југославије био је Миљан Миљанић, генерални секретар Бранко Булатовића, а селектор репрезентације Слободан Сантрач.
Фото: РТС принтскрин
Богдановић је поручио и да, на неки начин, јесте платио да игра за национални тим.
- Ја сам једини играч у историји српског фудбала који је платио да игра за репрезентацију тако што сам платио авионску карту од Токија до Сеула и дебитовао на том Кореја Купу. Напустио сам летовање на Тајланду како бих испоштовао химну, грб, државу... Напустим Пукет, дођем у Токио, извадим визу, платим карту и одем у Сеул. Одиграм три утакмице и готово. Постигао сам два гола на првој утакмици, отишао у Атлетико и више ме никад нису звали - рекао је и додао:
- Никада нисам питао, али могу да претпоставим да је то зато што нисам имао лоби. Нисам имао менаџере. Тад је то била СРЈ. Ко ће удовољити Црногорцима и свим осталима који су требали да се продају? Ко ће га знати... Али, једно је сигурно. Ја сам играч који је морао да има минимум 30 утакмица за репрезентацију.
БОНУС ВИДЕО:
