„Мој отац никада није видео Елену“ Марта Савић о најболнијем животном периоду - "Због тога ми је ужасно жао, исправке нема"

Певачица Марта Савић се већ дуже време не експонира у јавности и о приватном животу ретко говори, али је својевремено искрено проговорила о једном од најтежих периода кроз који је прошла.

Певачица је признала да је након рођења ћерке Елене пролазила кроз велики страх и психолошке промене, због којих је непрестано бринула за своју бебу.

– Дана 11. августа 1998. године породила сам се у Немачкој и на свет донела ћерку Елену. Месец дана након тога, прешла сам у Београд. Када се за неку жену каже да је у другом стању, тада се не мисли само на то да има велики стомак. То друго стање уједно је и сплет психолошких промена које жена проживљава. Нешто од тога остане и после порођаја и тако је било и са мном – започела је тада Марта своју исповест за „Блиц“.

Како је испричала, највећи страх био јој је да се ћерки нешто не догоди, па је чак избегавала и да је вози аутомобилом.

– Ја сам једно време буквално била опседнута страхом да се детету нешто не догоди. Нарочито сам се бојала да ћеркицу ставим са собом у кола. Возим и гледам у ретровизору како јој се главица љуља и једноставно страх ме је. Роје ми се мрачне мисли шта би било да се, не дај Боже, сударимо – описала је Марта своје страхове.

У истом периоду сазнала је да јој је отац тешко болестан, али због страха за тек рођену ћерку није одмах отишла да га посети.

– Само што сам дошла у Београд, тетке су ми јавиле да ми је отац болестан. Ни на памет ми није падало да дете ставим у кола и одем да видим шта му је. Осим тога, мислила сам, болестан па болестан, врло важно, оздравиће – присетила се певачица.

Недуго затим стигле су много теже вести. Рођак који је обишао њеног оца рекао јој је да му се стање нагло погоршало и да му је последња жеља била да оде у родну Модричу. И таман што је Марта повукла везе да пребаци оца до Модриче, он је већ сутрадан преминуо.

Највећи терет, како је признала, остао јој је осећај да њен отац никада није упознао унуку Елену.

– Тек тада ми се цео филм одвртео у глави. Мој отац је био јако болестан, а ја га нисам обишла, мој отац никада није видео своју унуку, јер сам му ја то из свог, оправданог или неоправданог, страха онемогућила. Исправке нема. Сада ми је због тога ужасно жао и када моја Елена, изговарајући своје прве речи, гуче: „Мама… Тата… Дека“, ја сва претрнем и кажем јој: „Сунце мамино, ми више немамо деку“ – говорила је тада Марта Савић.

(Блиц)