Глумац Предраг Мики Манојловић био је данас гост нове емисије "За столом са Апостолом" која се емитује на РТС-у. Његова каријера је импресивна и за европске оквире, а допринос овој уметности неизмеран. Бард српске и југословенске глуме дотакао се бројних тема од пријатељства са председником Француске до својим улога, а у наставку вам преносимо део овог разговора.
Господине Манојловићу, ваша позоришна и филмска каријера је импресивна. Како сте успели да остварите толико улога, а познато је да избегавате авион?
- Па, искрено, не знам ни сам како сам стигао. Нисам журио, то се једноставно догађало. Глума је за мене постојање, не само понашање или занат. Сваки глумац је посебан космос и тешко је објаснити како се мења из улоге у улогу. Слобода у глуми је ретка и драгоцена, и то је оно што нас води.
Управо сте играли у представи "Гардеробер" у Загребу. Како су вас тамо прихватили?
Фото: A.K./АТА имагес, АТА имагес
- Као и у Београду, нема велике разлике. Гостовали смо са великим успехом у ЗКМ.
Прочитајте још
Недавно сте радили и на новом пројекту који повезује Београд, Загреб и Сарајево. Волите ли политичке трилере?
- Политички трилери су често предвидиви, са једном матрицом. Имају напетост, али ретко изненађују. Ипак, такви пројекти су занимљиви јер повезују различите средине и приче.
Како се носите са преласком из захтевних улога, попут краља Лира, у свакодневни живот?
- Тешко је потпуно се испразнити од улоге. Она остаје у мени. Глума није само занат, већ постојање. Свака улога оставља траг, и то је део уметничког процеса који траје.
Ваша веза са Француском је позната. Како је она утицала на ваш живот и каријеру?
- Моја мајка је из Црне Горе, отац је рођен у Француској. Од малена сам био везан за француски језик и културу, захваљујући баки која ме је учила француски. Француска је моја друга домовина, а познанство са глумцем Симоном Абкаријаном и однос са председником Макроном додатно су обогатили мој живот.
Фото: Jeanne Accorsini/Sipa Press/Profimedia
Споменули сте председника Макрона. Како је дошло до вашег сусрета и разговора о Косову?
- Био сам на догађају где је Макрон био гост. Имао сам фотографију из Првог светског рата која повезује моју породицу са његовом. Касније смо се видели на вечери и разговарали о Косову. Он ме је питао за мишљење, а ја сам му рекао да решавање мора бити поштовањем резолуције 1244.
Ваша изјава да је представа "Ромео и Јулија" на српском и албанском језику успешнија од бриселских преговора изазвала је пажњу. Можете ли објаснити?
- Та представа је спојила два света који вековима постоје у сукобу. Показали смо да је могуће заједнички радити, упркос разликама и језицима који немају много везе један са другим. То је била показна вежба како језик може бити средство споразумевања, а не неразумевања.
Како гледате на подељено друштво и да ли уметник има право на сопствено мишљење у таквом окружењу?
- Друштво је веома подељено и недостаје дијалог. Уметник мора имати право на своје мишљење, али често је изложен критикама и нападима, нарочито на друштвеним мрежама. Важно је да се сагледају чињенице и да се води конструктиван дијалог.
Чувена је прича да сте одбили Стивена Спилберга. Зашто?
- Он је био продуцент, не режисер. Нисам желео да учествујем у филму који глорификује нестајање Југославије и убијање народа. То није била прича коју сам желео да подржим.
Фото: A.H./ATAImages
Зашто нисте добили Златну палму у Кану за главну мушку улогу?
- Жан Моро ми је рекла да су морали да награду дају и другим филмовима, иако сам био близу. Награде су добре, али нису пресудне. Важно је шта остаје после њих.
Како сте доживели атмосферу током снимања "Андерграунда" у ратном периоду?
- Било је тешко, нисмо били увек добродошли као репрезентација, али као појединци јесмо. Филм је настао у посебној атмосфери и сваки кадар је непоновљив.
На крају, шта за вас значи Видовдан и ваша улога Вука Караџића?
- Видовдан је симбол слободе, што је за мене најважније. Вук Караџић је био човек свог и будућег времена, велики реформатор језика и културе. Та улога ми много значи и поносан сам што сам је играо.