"Путинова експлозвна порука НАТО-у"

Током разговора дотакли су се историјских догађаја, војне стратегије, дипломатских односа и економских последица које, према њиховим оценама, обликују садашњу геополитичку ситуацију.

Говорећи о садашњем односу снага, Дизен је оценио да се европске државе више не припремају само за посредни сукоб, већ и за могућност директног рата са Русијом. Према његовој процени, тај процес траје више од 12 година, током којих је НАТО користио Украјину као средство за слабљење Русије.

Он тврди да је догађаје из 2014. године у Украјини, које описује као државни удар подржан од НАТО-а, Запад представљао као демократску револуцију, док је стварни циљ, према његовим речима, био стварање велике украјинске прокси војске и истовремено поткопавање Минског споразума.

Дизен сматра да су после 2022. године западне државе одбациле могућност политичког решења и наставиле да промовишу испоруке оружја као једини пут ка завршетку сукоба.

Фото: Depositphotos/patera_

Према његовим речима, улога НАТО-а постепено је расла, нарочито када је положај украјинских снага на фронту постајао тежи. Он наводи да се данас западно наоружање користи уз подршку обавештајних служби, сателитско навођење великог домета и ангажовање војних контрактора који управљају појединим системима.

Као пример наводи нападе дроновима на Санкт Петербург из правца Балтичког мора, уз тврдњу да су летелице морале да прођу кроз ваздушни простор држава чланица НАТО-а или да полете са њихове територије.

Лари Џонсон се позвао на ставове руског политиколога Сергеја Караганова и упоредио садашњу ситуацију са хипотетичким сценаријем у којем би Кина и Русија наоружавале мексички картел Синалоа дроновима, пројектилима и обавештајним подацима за нападе дубоко на територији Тексаса, Аризоне и Новог Мексика.

Према његовим речима, Сједињене Државе би такву ситуацију одмах сматрале ратним чином, због чега сматра да се Русија данас налази у сличној позицији.

Фото: Профимедиа

Џонсон тврди да је период у којем је, после састанка Владимира Путина и Доналда Трампа у Енкориџу, постојала нада за дипломатски излаз из кризе завршен. Као потврду томе наводи изјаве руског министра спољних послова Сергеја Лаврова и Путиновог саветника Јурија Ушакова.

Позивајући се на Карагановљеву анализу, оцењује да је Запад изгубио страх од Русије и верује да може без озбиљних последица да гађа руске циљеве и спроводи атентате.

Према Џонсоновој процени, у Москви се разматра стратегија постепене ескалације. Као први корак наводи могуће ударе на фабрике и војне објекте у европским државама које испоручују оружје Украјини.

Он сматра да би Русија требало да упозори НАТО да ће обарати извиђачке летелице у међународном ваздушном простору уколико прикупљају податке за нападе на руску територију, уз оцену да би наставак садашњег курса могао да доведе до употребе тактичког нуклеарног оружја.

Фото: Профимедиа

Говорећи о ситуацији на фронту, Дизен оцењује да западни медији приказују Русију као страну која слаби, док, према његовим тврдњама, стање на терену показује другачију слику.

Он подсећа да су 2023. године главни руски напори били усмерени на Бахмут, 2024. на Авдејевку, док се сада, према његовој оцени, руске снаге истовремено ангажују на више праваца дуж целе линије фронта, што би могло да угрози украјински одбрамбени систем.

Он је подсетио и на, како их описује, нетачне медијске тврдње које су се појављивале од марта 2022. године, укључујући прогнозе да ће Русија остати без пројектила за неколико дана, оптужбе да је сама уништила гасовод Северни ток и представљање украјинске операције у Курској области као одлучујуће прекретнице рата.

Истовремено, оцењује да европске државе одбијају дијалог са Москвом, иако јавно говоре о намери да Русију приморају на преговоре из позиције снаге.

Коментаришући говор Владимира Путина поводом годишњице немачке инвазије на Совјетски Савез 1941. године, одржан пред дипломцима војних и полицијских академија, Џонсон наводи да је руски председник поручио како Запад више не скрива намеру да у наредне две до три године нападне Русију. Према његовом тумачењу, Путин је истакао да данашња Русија неће чекати први удар, већ ће предузимати превентивне мере ради сопствене одбране.

Фото: Depositphotos

Дизен сматра да се такав приступ уклапа у Путиново раније изношено правило да, уколико је сукоб неизбежан, треба деловати први. Џонсон додаје да је потписивање Повеље о стратешком партнерству између САД и Украјине у новембру 2021. године, према његовој оцени, представљало завршни сигнал Москви да би напад на Донбас или Крим могао постати неизбежан уколико Русија претходно не реагује.

На питање о европској политици, Џонсон је пренео Путинов одговор упућен Немачкој, у којем је руски председник, према његовим речима, поставио питање због чега би Русија уопште желела да осваја Европу и преузима економску одговорност за друштво које сматра удаљеним од традиционалних вредности.

Џонсон је говорио и о, како их описује, опасним дезинформацијама и нуклеарним амбицијама Кијева. Помиње изјаве украјинских званичника о могућој изради нуклеарне бојеве главе, као и непроверене извештаје о британским бродовима у Одеси који наводно превозе радиоактивни материјал.

Према његовом мишљењу, Лондон и Берлин предводе најодлучнији приступ у сукобу, ослањајући се на претпоставку да Европа може остати ван непосредних последица рата.

Фото: Alexander Shcherbak/Zuma Press/Profimedia

Он такође оцењује да у Русији расте притисак јавности на Владимира Путина да предузме оштрије мере, укључујући елиминацију украјинског политичког и војног руководства, односно Владимира Зеленског и Александра Сирског.

Због тога сматра да су ставови Дмитрија Медведева тренутно ближи расположењу дела руске јавности него Путинова уздржаност, док војну стратегију на фронту, према његовим речима, и даље води начелник Генералштаба Валериј Герасимов.

Говорећи о економији, Џонсон оцењује да је Европа сама себи нанела озбиљну штету прекидом енергетских веза са Русијом. Према његовом мишљењу, одустајање од јефтиних руских енергената, прихватање уништења гасовода Северни ток и куповина скупљег америчког течног природног гаса довели су европске економије до рецесије, инфлације и раста незапослености.

Закључујући своју анализу, Џонсон тврди да је европска војна моћ знатно ослабила. Као пример наводи да је британска војска, према његовој оцени, бројчано толико смањена да не може да попуни ни просечан фудбалски стадион, док су немачке фабрике које су некада производиле савремену војну опрему затворене или пресељене у Сједињене Државе.

Због тога сматра да европске државе немају технолошке, економске ни војне капацитете који би им омогућили равноправан директан сукоб са Русијом.

БОНУС ВИДЕО: