Ипак, многе његове колеге изразиле су неверицу што је његова смрт повезана са наркотицима, тврдећи да су Рођу знали као трезвену особу. Међу таквим сведочанствима је и исповест његове девојке, Драгане Митић, која се први пут за медија огласила нешто више од десет дана после Рођине смрти. Она је у интервјуу за "Илустровану политику", октобра 2001. године причала о односу са покојним певачем, истичући да је он мрзео дрогу. Текст преносимо у целости:
"Београд те, драги Рођо, прати, а Никшић ће те дочекати, рекао је, између осталог, на комеморацији Кнез, певач, колега, комшија, пред неколико стотина присутних поштовалаца Рођине песме и чланова породице у Дому синдиката.
Једна млада и витка плавуша није крила сузе. Њено име је Драгана Микић, девојка Рође Раичевића, за коју смо у једном од претходних бројева нашег листа записали да ће ускоро стати пред олтар, јер је са Рођом у емотивној вези готово шест година.
Фото: Архива Новости
Када сам упитала у последњем интервјуу који је дао да ли је та жена инспирација за нове песме, жена из снова, енергично је одговорио:
- Није она у сновима, она је моја девојка.
Прочитајте још
- Зашто је кријеш? - била сам упорна.
- Не кријем је. Она не жели да се експонира.
И био је у праву. Јер, било је веома тешко доћи до Драгане Микић. Захваљујући неизмерној љубави према Рођи, схватила је да би овај разговор, у ствари, био прилог истини за коју се њен драги толико борио.
"Ја сам Драгана"
Драгана је упознала Рођу 2. јула 1995. године у дискотеци "Трезор". Послао је свога кума рекавши му: "Мораш да ме упознаш са њом." Овај је то учинио и она му је ускоро пружила руку, изговоривши само: "Ја сам Драгана."
Фото: Архив Борбе
- Помислила сам да је то класичан сусрет - прича. - Наиме, о њему су, због његове популарности, кружиле приче да је мушкарац који воли жене. После дужег разговора с њим схватила сам да је реч о сасвим другачијем човеку, бар када сам ја у питању. Такав је био до последњег дана живота.
Најрадије се сећа времена које су провели заједно, тренутака када су били сами, живећи у његовом стану.
- Једно другом смо били сасвим довољни. За њега ме везују све Нове године, летовања, зимовања, затим беспрекорна пажња када су рођендани и, коначно, неизмерна љубав који ми је поклањао до краја живота...
Сузе које навиру због огромног бола прекидају овај разговор. Покушавам да измислим неко безболно питање:
- Да ли сте често одлазили у Никшић?
Фото: Архив Новости
- Веома често, како код мајке Руже и рођеног брата Мишка у Никшић, тако код оца у Бар. Рођа је просто обожавао своју породицу, посебно мајку. Неизмерно ју је волео, поштовао и бринуо о њој, нарочито када би дошла у Београд. Сваки њен долазак је користио да је прошета градом, одведе у куповину и на ручак. Тада је настојао да је поштеди свакодневног кућног посла којем је изложена у Никшићу. Знам да тугу његове сигурно не може да опише ниједна реч. За њу ће њен Лола сигурно остати вечан, док год буде жива.
- Споменула си куповину. Који ти је њен поклон најдражи?
- Веренички прстен (Драгана показује "ролекс" са три боје злата).
Опет јурнуше сузе низ лице, а Драгана тихим гласом рече:
- И ове чизмице које носим он ми је купио (лаковане, кратке). Никада нисам тражила поклон. Више сам желела да ја њему купујем. Међутим, он је обожавао да ми купује парфеме и друге ситнице. Последњи поклон је био сат. Каква случајност. Сат је зауставио време.
Мрзео дроге
Где сте најрадије излазили.
- У Пивницу на коленице које је обожавао, и на проју.
Јесте ли се често свађали?
Фото: Архив Новости
- Јесмо, као и сви други, али смо као нико успевали да решимо наше неспоразуме. Његов мото животни је био прича, прича и само прича. Био је уверен да разговора никад није доста и да се тако све може решити. Једно другом смо били најбољи и најближи пријатељи. Између нас није било тајни. Гајили смо велико разумевање и поверење једно према другом. Знали смо да ниједно од нас, до тада, такву љубав није спознало. Једноставно, то што нам се дешавало догађало нам се први пут у животу. Зато такввог човека не могу да прежалим. Он мора да постоји у мојој глави и срцу да бих ја постојала.
У једном интервјуу је помињао Острог?
- Отишли смо у Острог на његов захтев јер је желео да нас свештено лице благосиља и помоли се за нас, рекавши му да хоће да се венча са мном.
Одмах после његове смрти појавиле су се инсинуације да је Рођа био склон наркотицима. Шта је истина?
- Мислим да је јасно да истину нико не може боље знати од мене. Истина је само једна: Рођа је био човек који је највише на свету мрзео наркотике и био највећи противник дроге. Знам поуздано да он уопште није разликовао дроге, нити нешто знао о њима. Једном ми је рекао да је, у ствари, пресрећан човек што нема појма о томе. Говорио је да људи који се тиме баве имају доста пара, али ће их стићи божји суд, јер због њих умиру њихова деца. Да је Рођа заиста био наркоман, то му се не би десило. Уосталом, никада није боље изгледао него у последње време, а знамо како наркомани изгледају. Жао ми је породице. Она је ту монструозну вест, односно трач, доживела теже него његову смрт. А рођа се активно бавио спортом. Сваки други дан је одлазио у теретану. Обожавао је тенис...
Фото: Архив Борбе
Шта се заиста догодило те кобне ноћи?
- Ту кобну ноћ ја не могу да коментаришем, јер нисам била присутна. Знам неке незваничне ствари о којима не бих причала. За то ће се ангажовати полиција и дати званичан извештај. Нећу да прејудицирам исход свега, али се кунем да је Рођа био противник дроге, да је био непоновљива личност и да се такав човек само једном рађа.
И на крају разговора, зашто Драгана Микић никад није хтела да се експонира у јавности?
- Сматрала сам да је његова популарност везана за његов посао, а ја нисам била директно везана за тај његов посао. Ја сам му била подршка и инспирација. Припадала сам његовом приватном животу, а сви знамо шта је популарност. Једноставно, хтела сам да нас сачувам од јавности, коментара и трачева."
(Архив Борбе, Илустрована политика, 20.10.2001.)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
