Ђорђе Кадијевић остаће запамћен као један од најзначајнијих филмских и телевизијских аутора са ових простора, чија су остварења попут филма "Лептирица" и серије "Вук Караџић" оставила неизбрисив траг у српској култури.
Биографија Ђорђа Кадијевића, попут његових уметничких дела, обилује тешким тренуцима и бројним искушењима. Између осталог, Кадијевић је у младости доживео страхоте рата, прерано је остао без ћерке која је преминула од шећерне болести у 24. години, сахранио је и супругу, а доживевши дубоку старост, нажалост, свега десетак дана пре сопствене смрти на вечни починак испратио је и рођеног сина, истакнутог професора Александра Кадијевића.
Првог јула, Филозофски факултет у Београду објавио је да је професор др Александар Кадијевић, водећи стручњак у области историје архитектуре и истакнути члан научне заједнице, преминуо у 63. години.
- Својим богатим научним опусом оставио је неизбрисив траг у српској историографији архитектуре и задужио генерације истраживача, студената и колега. Његов немерљив допринос науци, посвећеност настави и несебично преношење знања заувек ће остати део наслеђа Одељења за историју уметности и Филозофског факултета Универзитета у Београду - писало је у објави Филозофског факултета у Београду.
Прочитајте још
Више себе не рачунам у живе
Говорећи о томе како је губио најближе чланове породице, Ђорђе Кадијевић је својевремено, у једном интервјуу, поменуо и свог наследника Александра.
- Мој син се у међувремену оженио, одселио, основао своју породицу и он, наравно, брине о мени. Поносан сам на њега, он је мој колега, професор универзитета, доктор наука, али ја сам умро заједно са мојом ћерком и женом. Већ двадесетак година себе не рачунам у живе - рекао је том приликом Кадијевић.