Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
У свакодневним односима углавном верујемо људима које познајемо. Међутим, постоје особе којима лагање временом постане навика, па истину прилагођавају ситуацији како би оставиле бољи утисак, избегле одговорност или оствариле личну корист.
Психолози истичу да такви људи често користе одређене фразе које се изнова понављају у њиховом говору. Иако ниједна реченица сама по себи није доказ да неко лаже, учестало коришћење оваквих израза може бити сигнал да треба обратити више пажње.
Фото: Depositphotos/oneinchpunch
Пет реченица које стално користе лажови
"Ко би могао да измисли тако нешто?"
Особе које покушавају да прикрију истину често желе да оставе утисак како би било немогуће да измисле целу причу. Зато користе питања попут: "Ко би смислио тако нешто?
Прочитајте још
На тај начин покушавају да скрену пажњу са себе и наведу саговорника да одбаци сваку сумњу у њихову искреност.
"Па ти мене познајеш"
Када се нађу у непријатној ситуацији, поједини људи уместо објашњења покушавају да пробуде емоције код саговорника.
Реченица „Па ти мене познајеш“ често служи да изазове осећај кривице и наведе другу особу да посумња у сопствену процену, уместо да поставља додатна питања.
"Ја то никада нисам рекао"
Стручњаци упозоравају да је негирање раније изговорених речи један од најчешћих облика манипулације.
Изјавама попут "То нисам рекао" или "Погрешно си ме разумео" поједине особе покушавају да изазову конфузију и наведу саговорника да посумња у сопствено сећање.
Временом овакво понашање може озбиљно нарушити поверење у односима.
"Није то ништа страшно"
Људи који често лажу неретко умањују значај својих поступака.
Уместо да преузму одговорност, покушавају да представе ситуацију као неважну и безазлену. На тај начин желе да спрече даљу расправу и ублаже последице својих поступака.
Психолози истичу да је управо минимизирање проблема један од честих образаца понашања код особа које редовно прибегавају неистинама.
"Нисам то тако мислио"
Чак и када буду суочени са доказима, неки људи покушавају да ублаже своје речи објашњењима попут: "Нисам то тако мислио" или "Погрешно си ме схватио".
Истраживања показују да учестало лагање може постати навика. Што особа чешће прибегава неистинама, лакше јој постаје да их понавља, понекад и без размишљања о последицама.
Важно је нагласити да свако понекад може изговорити неку од ових реченица из сасвим оправданих разлога. Међутим, када се оне непрестано понављају заједно са контрадикторним причама, избегавањем одговорности и променама у исказима, могу представљати знак да особа не говори увек истину.
Због тога стручњаци саветују да се не доносе закључци на основу једне изјаве, већ да се пажња обрати на целокупно понашање и доследност у ономе што особа говори.
(Блиц Жена)
БОНУС ВИДЕО:
