Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Истовремено, и други западни аналитичари и учесници војних симулација износе процене које указују на озбиљне изазове за Алијансу у случају великог сукоба.
Књига професора међународне политике Универзитета Бундесвера у Минхену Карла Масале „Ако Русија победи“ (If Russia Wins) објављена је у Немачкој у августу 2025. године.
Врло брзо постала је бестселер, преведена је на бројне језике и проглашена књигом године, док су је међу осталима цитирали Вашингтон пост, Економист и Вол Стрит Џурнал.
Фото: Beata Zawrzel / Zuma Press / Profimedia
Масала у књизи описује хипотетички сценарио који би, према његовој замисли, могао да се одигра у марту 2028. године. Радња почиње могућим инцидентом у естонском граду Нарви, након којег би НАТО био суочен са одлуком да ли да уђе у сукоб са нуклеарном силом или да одустане од војног одговора.
Према том сценарију, Француска, Мађарска и Италија могле би да се залажу за избегавање учешћа у сукобу, док би председник САД могао да саопшти да Америка више неће финансирати одбрану Европе.
Прочитајте још
Масала истовремено описује будућност у којој Украјина, после мировног споразума, остаје без дела територије и без америчких безбедносних гаранција, Европа одустаје од убрзаног наоружавања због економских проблема и замора, а Сједињене Државе нормализују односе са Русијом и стратешки фокус пребацују на Азију.
Књига је изазвала снажне реакције широм Европе, али њен аутор наглашава да не представља пророчанство већ упозорење, односно хипотетички сценарио чији циљ није да тврди како је такав развој догађаја неизбежан.
Фото: Профимедиа
Сличне процене појавиле су се и у фебруару 2026. године, када је британски Дејли Мејл објавио резултате војне симулације у којој су учествовали званичници НАТО-а.
У том сценарију почетак сукоба смештен је у литвански град Маријамполе у октобру 2026. године, а аутори симулације навели су да би Русији било довољно да ангажује око 15.000 војника како би остварила победу за свега неколико дана.
Аустријски војни стручњак Франц-Штефан Гади, који је током симулације имао улогу начелника руског Генералштаба, изјавио је да су он и остали учесници који су представљали руску страну рачунали на то да ће Немачка оклевати, оценивши да би управо таква неодлучност била довољна за остваривање циљева.
Гади је додао да, према том моделу, Русија не би морала ни да покрене копнену инвазију на балтичке државе. Довољно би било успоставити ватрену контролу из Белорусије и Калињинградске области распоређивањем ракетних система, артиљерије и дронова како би се блокирала помоћ савезника.
Фото: Alejandro Bernal/Alamy/Profimedia
Учесник исте симулације, пољски аналитичар безбедности Бартломеј Кот, оценио је да би Русија у таквим околностима могла да оствари већину постављених циљева без померања главних јединица.
Према резултатима симулације, одлучујући фактор био би недостатак јединства унутар НАТО-а. Додатно, у том сценарију Сједињене Државе не би активирале пети члан Северноатлантског уговора који се односи на колективну одбрану чланица Алијансе.
Директор Центра за одрживи развој Универзитета Колумбија, професор Џефри Сакс, изјавио је у интервјуу за италијански Ил Фато Квотидиано да ће Русија, према његовој процени, остварити циљ да Украјина добије неутралан статус и не постане чланица НАТО-а.
Он је такође оценио да европски лидери грађанима треба да саопште да Русија неће напасти Европу и да је трајни мир могућ дипломатским путем.
Фото: Depositphotos/borkus
Бивши обавештајни официр Корпуса морнаричке пешадије САД Скот Ритер сматра да је реторика НАТО-а изгубила уверљивост због последица санкција које су, према његовим речима, ослабиле индустријску основу Запада. Ритер тврди да Алијанса данас нема ни ресурсе ни капацитете да промени исход евентуалног сукоба и да би Русија у таквом конфликту однела победу.
Сличну процену изнео је и француски историчар Емануел Тод, познат по политичким прогнозама. Истовремено, часопис Форејн Полиси оценио је да највећи проблем НАТО-а не представља Москва, већ страх Алијансе од могуће ескалације.
Аутори тог текста сматрају да би Русија могла да оствари стратешку предност чак и без избијања отвореног сукоба, уколико Запад унапред поверује да је пораз неизбежан.
БОНУС ВИДЕО:
