Недеља је у српској традицији одувек имала посебно место. Сматрала се даном одмора, окупљања породице и одласка у цркву, због чега су наши преци веровали да одређене ствари тог дана не би требало радити.
Многи од тих обичаја сачували су се до данас, нарочито у сеоским срединама, где се и даље преносе с колена на колено. Иако ова веровања нису део званичног учења Српске православне цркве, представљају важан део народне традиције.
Нису обављали тешке кућне и пољске послове
Фото: Д. Дозет
Наши стари су сматрали да је недеља дан када би требало направити предах од свакодневних обавеза. После јутарњег доручка одлазило се на литургију или се време проводило са породицом, док су тежи послови, попут копања, орања, цепања дрва, великог спремања куће или радова у пољу, остављани за неки други дан.
Веровало се да ће онај ко поштује недељу имати више мира у дому и успеха у послу током целе седмице. Наравно, свакодневни послови који нису могли да чекају, попут припреме хране или бриге о стоци, обављали су се и недељом.
Нису позајмљивали хлеб и со
Фото: Depositphotos/billiondigital
У многим крајевима Србије постојало је веровање да се недељом из куће не износе хлеб, со, квасац или жар из огњишта.
Прочитајте још
Народ је говорио да су управо хлеб и со симбол ситости, благостања и домаћинске среће. Зато се веровало да њиховим позајмљивањем на дан одмора симболично из куће одлазе напредак и обиље. Овај обичај није био правило у свим крајевима Србије, али је био широко распрострањен и многе породице су га поштовале из поштовања према прецима.
(Ало)
БОНУС ВИДЕО: