Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Постоји разлог због којег људи застану када виде штене које неспретно трчи, маче које истражује свет или малог медведа који покушава да прати мајку. Та реакција није само ствар личног укуса – она је дубоко повезана са начином на који функционише људски мозак.
Научници овај феномен називају "беби шема" (бабy схема) – скуп физичких карактеристика које код људи аутоматски покрећу осећај нежности и потребу да заштите младунче.
Фото: ardea.com / Jean-Michel Labat / Ardea / Profimedia
Велике очи у односу на лице, округли образи, мала њушка, мекано крзно и неспретни покрети представљају особине које наш мозак повезује са беспомоћношћу и потребом за бригом. И занимљиво је да та реакција није ограничена само на људске бебе.
Исти механизам покрећу и младунци животиња, због чега људи могу осетити снажну емотивну реакцију када виде мало штене, пиле, зеку или чак младунче дивљих животиња.
Овај инстинкт има дубоке еволутивне корене. Током развоја људске врсте, способност да брзо препознамо младунче коме је потребна заштита била је од велике важности за опстанак.
Прочитајте још
Мозак је развио систем који нас мотивише да се приближимо, помогнемо и бринемо о онима који делују рањиво. Зато слике слатких животиња често изазивају осмех, поправљају расположење и привлаче нашу пажњу чак и када смо уморни или под стресом.
Фото: Rolf Georg Brenner / Panthermedia / Profimedia
Посебно занимљиво је што младунци животиња често користе понашања која додатно појачавају нашу реакцију. Штене које нагиње главу док нас слуша, маче које покушава да се попне на наше крило или птић који неспретно прави прве кораке својим покретима шаљу сигнале који у нама буде заштитнички инстинкт.
Њихова несигурност и радозналост стварају осећај повезаности, чак и када знамо да нису људи.
Због тога многи људи осећају снажну емотивну везу са животињама које никада нису срели. Фотографије младунаца често постају виралне, склоништа за животиње приме већи број позива након објава фотографија беба животиња, а многи људи управо због изгледа младунца одлучују да удоме љубимца.
Међутим, стручњаци подсећају да је важно разумети да животиња не остаје заувек мала – иза преслатког младунца долази одрасла животиња са својим потребама, карактером и одговорношћу коју власник прихвата.
Наша фасцинација младунцима животиња показује колико је јака веза између људи и других живих бића. Тај мали нос, велике очи и несигуран корак нису само симпатични детаљи – они су део природног језика који нас подсећа на једну од најважнијих особина човека: способност да бринемо о другима.
Управо зато младунци животиња вековима имају посебно место у нашим срцима – јер у њима препознајемо невиност, нежност и потребу за заштитом.
(Пинк.рс)
БОНУС ВИДЕО:
