Хрватска Црној Гори: "Били смо стрпљиви,време је за промене"

Принцип добросуседских односа један је од кључних политичких критеријума у ​​процесу проширења Европске уније, експлицитно наведен у Преговарачком оквиру Црне Горе и других земаља, саопштило је хрватско министарство.

Дан након посете европске комесарке за проширење Марте Кос Загребу, хрватско министарство истиче да је ЕУ веома јасна у "својим порукама да не може и не жели да увози билатералне спорове" и да стога отворена питања "морају бити хитно решена" како не би оптерећивала билатералне односе или процес приступања.

Министарство спољних послова наглашава да је Хрватска крајем 2024. године поновила свој позив на дијалог са Црном Гором "како би се решила отворена питања која се морају завршити како не би оптерећивала кључну, завршну фазу процеса приступања".

"Остало је само неколико месеци до краја 2026. године"

Додаје се да је Хрватска током целог овог процеса "показала стратешко стрпљење и разумевање, али да је сада време за одлучне кораке црногорске владе". У саопштењу су наведена хрватска "очекивања" о којима је премијер Хрватске Андреј Пленковић такође говорио раније ове године у Тивту, након састанка са црногорским премијером Милојком Спајићем.

- Решавање питања надокнаде штете за логораше концентрационих логора, наставак рада на проналажењу четрнаест несталих лица из Домовинског рата, процесуирање ратних злочина, решавање питања имовинских права хрватских породица које су остале без имовине у Црној Гори и чији су судски поступци у застоју, очување спомен-плоче на бившем логору Морињ и неопходност промене имена базена у Котору, наставак разговора о поморској граници и враћање школског брода Јадран - наводе Хрвати.

- Остало је само неколико месеци до краја 2026. године и стога више пута позивамо црногорску страну да се укључи у конструктиван дијалог и убрза рад на отвореним питањима - закључује се у саопштењу.

Подгорица има амбициозан план

Црногорске власти износе амбициозан план да Подгорица затвори сва преговарачка поглавља до краја ове године и постане чланица Уније 2028. године. Након ове фазе следи процес ратификације у земљама чланицама, укључујући и Хрватску, која има низ отворених питања са Црном Гором.

- Мој утисак је да је Црна Гора спремна да веома озбиљно ради на питањима која јој је представила Хрватска, а која нису нешто нерешиво - рекао је Пленковић почетком јуна.

Средином истог месеца, црногорска министарка за европске послове Маида Горчевић такође је изразила оптимизам у погледу решавања већине билатералних питања.

- Комуникација је у току и надам се да ћемо у наредним месецима решити сва питања, или барем већину њих - рекла је у Европском парламенту у Стразбуру.

Црна Гора послала одговор

Званична Подгорица ће наставити да приступа решавању питања са Хрватском отворено, одговорно, у доброј вери и кроз "добронамерни дијалог", саопштило је Министарство спољних послова Црне Горе, као одговор на позив Министарства спољних послова да се предузму "одлучни кораци" у решавању отворених питања.

- Наша посвећеност остаје непромењена. Сва отворена билатерална питања треба решавати кроз отворен, континуирани и добронамерни дијалог, у духу међусобног поштовања и партнерства које делимо као суседне земље, савезници у НАТО-у и, уверени смо, ускоро две чланице Европске уније - наводи се у саопштењу црногорског министарства.

У саопштењу, црногорско министарство спољних послова наводи да је пажљиво размотрило изјаву Загреба, у којој се наводе "очекивања" Хрватске, и да у њој препознаје потврду заједничког интереса за успешан завршетак европског пута Црне Горе.

Фото: Marko Beric/Panthermedia/Profimedia

 

Додаје се да је важно истаћи да је у претходном периоду решено неколико питања која су фигурирала као отворена, док су у вези са преосталим постигнути позитивни помаци или су успостављени одговарајући институционални механизми за наставак рада.

Црногорско министарство подсећа да је потписан споразум о донацији Културног центра „Јосип Марковић“ у Доњој Ластви Хрватском националном већу, те да је обновљен рад Међувладиног заједничког одбора за заштиту националних мањина, као и да су предузете и друге конкретне активности усмерене на очување идентитета и побољшање положаја хрватске заједнице у Црној Гори.

- Такође је интензивиран рад надлежних институција у областима несталих лица, процесуирања ратних злочина, државне границе и школског брода "Јадран" - наводи се у саопштењу, уз додавање да Црна Гора остаје доследно посвећена расветљавању судбине свих несталих лица са простора бивше Југославије, утврђивању индивидуалне одговорности за ратне злочине, заштити права свих жртава и одговорном суочавању са прошлошћу.

"Предложили смо одржавање треће рунде билатералних консултација"

Министарство спољних послова Црне Горе наводи да је питање државне границе отворено више од три деценије и да његово решавање захтева темељну припрему и одговоран дијалог.

- До постизања коначног решења, Протокол о привременом режиму дуж Јужне границе примењује се без проблема већ 24 године, што су Црна Гора и Република Хрватска заједнички изјавиле у више наврата - наводи се у одговору Министарства спољних послова Црне Горе, додајући да се питању школског брода "Јадран" приступа са једнаком пажњом, уз спремност да се разговори о овој теми даље интензивирају.

Фото: Профимедиа

 

- Са жељом да се очува континуитет политичког дијалога и даље интензивира сарадња, Министарство спољних послова Црне Горе предложило је одржавање треће рунде билатералних политичких консултација у Подгорици, до краја августа 2026. године - закључује се у одговору Министарства спољних послова Црне Горе.

(Индекс)

БОНУС ВИДЕО: