Најбоље воће за мозак, научници издвојили пет врста

Њихови биљни спојеви потичу бољу циркулацију и могу позитивно утицати на функције мозга. Воће није чаробно решење - за здрав мозак важни су и квалитетан сан, редовно кретање те уравнотежена исхрана.

Истраживања показују да одређене врсте воћа могу имати позитиван учинак на здравље мозга, памћење и когнитивне функције током старења. Највише доказа постоји за бобичасто воће попут боровница и јагода, док агруми, тамно грожђе и шипак садрже биљне спојеве који такође могу допринети бољој функцији мозга.

Иако ниједна намирница сама по себи не може спречити слабљење памћења, редовна конзумација разноврсног воћа може бити део здравих животних навика које дугорочно подржавају рад мозга.

Боровнице

Фото: Depositphotos/belchonock

Боровнице су богате антоцијанима, биљним спојевима који им дају карактеристичну плаву боју и повезују се са здрављем крвних судова и мозга. Истраживања показују да ти спојеви могу помоћи бољој циркулацији крви у мозгу и комуникацији између можданих ћелија.

Због тога се боровнице повезују с бољим памћењем и способностима попут концентрације, планирања и решавања проблема. Нека истраживања упућују и на то да могу повољно деловати на функцију крвних судова, што је важно за опскрбу мозга кисеоником и хранљивим материјама.

Дивље боровнице често садрже више антоцијана од узгојених, али и једне и друге могу бити добар избор. Свеже и замрзнуте боровнице притом задржавају велик део корисних спојева.

Агруми

Фото: Depositphotos/sarsmis

Наранче, мандарине, лимуни и други агруми богати су флавоноидима, биљним спојевима који могу подржати здравље крвних судова и циркулацију.

Истраживања повезују исхрану богату флавоноидима с мањим ризиком од слабљења когнитивних способности током старења. Агруми су притом лако доступни и једноставан начин да се у исхрану укључи више корисних биљних спојева.

Тамно грожђе

Фото: Edwin Remsberg / VWPics / Profimedia

Тамно грожђе, нарочито сорте с интензивном бојом, садржи антоцијане и друге полифеноле који се повезују са здрављем мозга.

Нека истраживања показала су да производи од грожђа могу позитивно утицати на памћење и одређене когнитивне функције, нарочито код старијих особа. Иако су се поједине студије бавиле соком од грожђа или концентрисаним приправцима, цели плод има додатну предност јер садржи и влакна.

Редовно једење тамног грожђа једноставан је начин да се у исхрану укључе корисни биљни спојеви.

Јагоде

Фото: Depositphotos/alexcrysman

Јагоде су богате пеларгонидином, врстом антоцијана који им даје црвену боју. Тај спој има антиоксидативна својства и проучава се због могуће улоге у заштити можданих ћелија од оксидативног стреса.

Нека истраживања повезују већи унос хране богате овим спојевима с бољим здрављем мозга, но потребна су додатна истраживања како би се прецизније утврдили њихови учинци.

Свеже и замрзнуте јагоде добар су избор током целе године, а могу се једноставно додати јогурту, зобеним пахуљицама или смутијима.

Шипак

Фото: cuma hatipoğlu / Panthermedia / Profimedia

Шипак је богат полифенолима, биљним спојевима који се истражују због могућег утицаја на здравље мозга. Нека истраживања показују да се одређени спојеви из шипка у телу претварају у твари које би могле имати улогу у очувању можданих функција.

Досадашњи резултати показују потенцијалне користи за памћење, али потребна су опсежнија истраживања. Шипак се може јести самостално или додати јогурту, салатама и зобеним кашама.

Како додатно заштитити здравље мозга

Воће је само један део исхране која може помоћи здрављу мозга. Важну улогу има целокупан начин живота, укључујући разноврсну исхрану, кретање, квалитетан сан и менталну активност.

Медитерански начин исхране, који укључује поврће, махунарке, орашасте плодове, цјеловите житарице, рибу и здраве масти, повезује се с бољим здрављем крвних судова и мозга.

Редовна физичка активност такође је важна јер подстиче циркулацију, док довољан сан помаже мозгу у обради и похрани информација. Препоручује се и одржавање друштвених контаката те активности које подстичу мозак, попут читања, учења нових вештина или решавања задатака.

Ниједна врста воћа не може сама спречити когнитивно пропадање, али редовна конзумација разноликог воћа може бити део здравих навика које дугорочно подржавају функцију мозга.

(Pink.rs)

БОНУС ВИДЕО: