Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
На просечној удаљености од око 384.400 километара, једини природни сателит наше планете обликује живот на Земљи много више него што већина људи схвата.
Поводом Међународног дана Месеца, који је обележен 20. јула, НАСА је понудила научно утемељен одговор на занимљиво питање - шта би се догодило када би Месец изненада нестао?
Нестанак годишњих доба
Одговор америчке свемирске агенције је јасан - Земља би постала потпуно другачије место.
Неке последице биле би тренутне, попут знатно тамнијих ноћи и драстично слабијих плима и осека. Друге би се развијале током дугих периода, па чак и милијарди година, укључујући промене стабилности Земљине осе и њене ротације.
Дакле, Месец је једини природни сателит Земље. Иако на њему није могућ живот какав познајемо, јер нема атмосферу, његова улога у одржавању услова за живот на нашој планети од пресудног је значаја.
Прочитајте још
Његова гравитација делује као стабилизатор Земљине осе ротације. Та оса је данас нагнута под углом од приближно 23,5 степени у односу на раван Земљине путање око Сунца, а управо тај нагиб омогућава смену годишњих доба на северној и јужној хемисфери.
Када би Месец нестао, стабилност Земљине осе била би озбиљно нарушена.
Према прорачунима стручњака из Краљевских музеја Гринича (Royal Museums Greenwitch), нагиб осе могао би да почне нагло и непредвидиво да се мења.
У најекстремнијем сценарију оса би могла да буде готово усправна, због чега би годишња доба готово нестала. Уколико би се, с друге стране, нагиб додатно повећао, поједини делови планете могли би да доживљавају много топлија лета, знатно оштрије зиме или чак нова ледена доба.
Слабије плиме и осеке
Месец је и главни покретач плиме и осеке на Земљи. Његова гравитациона сила одговорна је за највећи део периодичног подизања и спуштања нивоа мора.
- Сунце такође утиче на плиму и осеку, али је његов утицај приближно упола слабији од утицаја Месеца - објашњава Мартин Кнапмајер из Немачког центра за ваздухопловство и астронаутику (ДЛР).
Без Месеца плима и осека биле би вишеструко слабије. То би из корена променило приобалне екосистеме који зависе од њиховог редовног циклуса. Многе врсте, попут шкољки, морских звезда, пужева и бројних ракова, могле би да изгубе своја природна станишта.
Пошто плима и осека утичу и на океанске струје које распоређују топлоту широм планете, разлике у температурама између различитих региона Земље могле би да постану знатно израженије.
Месец утиче на Земљу и на још један важан начин. Током милијарди година његова гравитација постепено је успоравала ротацију наше планете. У далекој прошлости један дан трајао је свега неколико сати, док данас траје приближно 24 часа.
- Када бисмо овог тренутка уклонили Месец, његово успоравање Земљине ротације би престало, али не би постојала сила која би поново убрзала окретање Земље - каже Кнапмајер.
То значи да би, у догледно време, дужина дана остала практично непромењена.
Знатно тамније ноћи
Фото: galdzer, YAY Media AS / Alamy / Profimedia
Међутим, током милијарди година Сунце би наставило да успорава Земљину ротацију, па би на крају могло да дође до тога да Земља Сунцу увек буде окренута истом страном, слично као што Месец данас према Земљи стално показује исту хемисферу.
Идемо даље. Нестанак Месеца одмах би погодио и животињски свет.
Многе ноћне врсте користе месечеву светлост за оријентацију или су своје ловачко и репродуктивно понашање прилагодиле месечевим менама.
Без Месеца ноћи би биле знатно тамније, а појединим предаторима било би теже да пронађу плен, док би друге врсте могле да имају користи од већег мрака.
Такве промене могле би значајно да измене постојеће екосистеме и наруше равнотежу између бројних биљних и животињских врста.
Дакле, иако би Земља наставила да постоји и без свог природног сателита, научници истичу да би последице његовог нестанка биле далекосежне.
(Телеграф)
БОНУС ВИДЕО
