Океанографски институт "Woods Hole" из САД тестирао је по први пут на отвореном мору употребу натријум-хидроксида за борбу против опасног закисељавања океана — а резултати након годину дана уливају огромну наду за спас морског екосистема.
Океани апсорбују и до једну четвртину емисија угљен-диоксида који се ослобађа у атмосферу, делујући као природни штит од климатских промена. Међутим, тај процес има своју тешку цену: растућа киселост морске воде директно прети екосистемима који одржавају читав ланац исхране на планети.
Да би се ухватили у коштац са овим огромним изазовом, научници америчког Института "Woods Hole" осмислили су иновативни експеримент и по први пут га применили на отвореном мору — са резултатима који отварају потпуно нова поглавља у науци о клими.
Претња која прети да уништи темељ морског света
Како океан упија све више угљен-диоксида, ниво његове киселости постепено расте, што има директне и разорне последице по организме попут острига, шкољки, корала и планктона. Ови организми се ослањају на калцијум-карбонат како би изградили своје љуштуре и остале заштитне структуре — а тај процес постаје изузетно тежак у киселој води.
Планктон је посебно критична карика, јер представља саму базу огромне већине морских ланаца исхране. Његов колапс могао би да изазове ланчану реакцију широм планете, са тешким последицама по све врсте – од риба па до људских заједница које зависе од мора и риболова.
Несвакидашњи експеримент
Тестирање је спроведено у водама Залива Мејн и обухватало је испуштање више од 60.000 литара натријум-хидроксида — у народу познатијег као каустична или жива сода. Истовремено, употребљена је и јарко розе боја како би истраживачи могли прецизно да прате како се раствор шири кроз морску воду.
Пре него што су започели акцију, истраживачи су обезбедили све потребне дозволе надлежних органа и локалног становништва, уз примену најстрожих мера безбедности ради заштите морских сисара у том подручју.
Резултати после годину дана
Подаци прикупљени тачно годину дана након спровођења експеримента показали су јасно повећање алкалности воде у зони где је извршена интервенција. Научници ово сматрају недвосмисленим знаком успешне хемијске реакције између каустичне соде и угљен-диоксида.
Ово откриће је од историјског значаја јер је поменута метода до данас била доказана само теоријски и у лабораторијским условима — никада у стварним околностима на отвореном мору.
Уколико се успешност ове методе потврди и на већој скали, она би могла постати једно од најмоћнијих оружја у глобалној борби против климатских промена и спасавању светских океана.
(Блиц)